Na šta Nemačka rasipa novac?

Ekonomija

Skupi pogled

Mestašce Brakel an der Bruh sagradilo je kaskadu preko koje ribe mogu da se pentraju uzvodno. Ta predstava lepo vidi sa šetališta, ali ne: tu je sagrađena sasvim besmislena osmatračnica. Sada tvrde da su na nju potrošili samo 6.000 evra. Ali čak i da je potrošen samo jedan cent, on je bio iz džepa poreskih platiša, a ne onoga ko se toga setio.

Ekonomija

Pravda bez WC-a

Sudnica s najvećim stepenom obezbeđenja zatvora Minhen Štadelhajm koštala je veoma mnogo jer se želelo da ona bude najbolja u zemlji. Ali već tokom prvog procesa, kada je otvorena 2016, sudija ju je proglasio „nepodesnom“: nije ugrađeno dovoljno toaleta. Proces se vodio protiv deset optuženih, ali su oni bili smešteni u samicama od kojih je samo šest imalo sopstveni WC.

Ekonomija

Kako to računaju u Berlinu?

Severno od glavne železničke stanice u Berlinu, kod novog naselja Juropasiti, grad se obavezao da će da sagradi pešačku pasarelu preko Spandauškog kanala. Pobednički projekt je prihvaćen između ostalog i zbog toga što se tvrdilo da će da košta oko 1,8 miliona evra. Sada je pitanje kad će most da bude izgrađen jer je „zaboravljen“ čitav niz troškova, tako da će da košta najmanje milion više.

Ekonomija

Javna garaža bez automobila

U Vinsenu u Donjoj Saksoniji bilim su odlučni da sagrade javnu garažu pored tamošnje železničke stanice. Garaža za 534 automobila i 294 bicikala koštala je gotovo 11 miliona evra, ali otkako je otvorena ovog aprila, stoji uglavnom – prazna. Jer Vinsen i nije baš Minhen ili Hamburg, a garaža i mesta za parkiranje i ranije je bilo i više nego dovoljno.

Ekonomija

Put „na crno“

U gradiću Benzerzil na Severnom moru poželili su zaobilaznicu, kako ne bi svi prolazili kroz centar. Problem je sledeći: oko gradića je zaštićeno prirodno područje i stanište retkih ptica. Uprkos tome, put je izgrađen i potrošeno je preko osam miliona evra. Ali vlasnik zemljišta je tužio grad. Sud je sada naložio gradu da ukloni put i zemljište vrati u prvobitni oblik. Koliko će tek to da košta?!

Ekonomija

Jedno stablo, dva stabla...

U gradu Hamelnu su odobrili sredstva za veštačenje stabala koje zaslužuju zaštitu. Odobreno je 8.500 evra za procenu oko 550 stabala koja, prema mišljenju gradskih odbornika, rastu na njenom području. Veštaci su utvrdili nešto drugo: nema petstotinak, nego oko 16.000 stabala koje bi trebalo proceniti. Trošak: oko 130.000 evra.

Ekonomija

Tunel bez dna

Ispod kanala koji povezuje Severno i Baltičko more kod Rendsberga, još 1957. je sagrađen tunel. Već tada je „progutao“ oko 30 miliona evra. Pre deset godina počela je njegova obnova, a sanacija je „odnela“ dodatnih 70 miliona evra. Pritom kraj još nije ni na vidiku. A i to su samo troškovi gradnje: troškovi zastoja, zatvaranja saobraćajnice, obilaznice nisu ni uračunati.

Ekonomija

Vlažni temelji biblioteke Bundestaga

Poslanici Bundestaga ne moraju da idu daleko kako bi videli gde se rasipa novac: već sedam godina traje nadogradnja zgrade u kojoj su biblioteka i naučna služba nemačkog parlamenta, zgrada „Mari Elizabet Liders“. Sve je trebalo da bude gotovo još 2014, ali se kraj radovima ne vidi: pri gradnji se žestoko „fušerisalo“, vlaga prodire kroz temelje i sve zajedno će da košta najmanje 46 miliona evra.

Ekonomija

Novac za „umetnost“

U Oberurselu kod Frankfurta odobren je umetnički projekat „Promena vremena“ (Zeitwandel). Osušena, gotovo 400 godina stara lipa, trebalo bi da dobije svoju vitrinu, a to mesto će onda biti mesto književnih večeri i sličnih manifestacija. Za projekat je odobreno 77.000 evra, a nije baš previše jasno ko će ikada da dođe na to mesto „bogu iza nogu“, pored autoputa A661.

Ekonomija

E sad nećeš da plaviš!

U Drezdenu je od novca solidarnosti za obnovu nekadašnje Istočne Nemačke izgrađen i podvožnjak da bi se rasteretio saobraćaj. Ali taj podvožnjak bivao je poplavljen svaki put kad bi se Laba izlila iz korita. Zato je skupi podvožnjak napunjen betonom i ipak izgrađen put i raskrsnica na površini. I ta „popravka“ je koštala oko milion evra.

Crna knjiga je prezentirana javosti. Reč je o delu u kojem su nabrojani primeri rasipanja novca nemačkih poreskih obveznika. Visina ukupne štete možda nije tako velika u odnosu na nemački budžet, ali je i te kako bitna.

Nemački Savez poreskih obveznika je objavio svoju najnoviju „Crnu knjigu“ o državnim izdacima koje smatra suvišnim. Tu su nabrojani razni projekti, slučajevi pogrešnog planiranja ili zapuštanja određenih radova. Savez nije mogao da navede neku brojku u vezi sa tim, i saopštio je samo da je reč o straćenim „milijardama“. Najnovija „lavina troškova“ koju Savez kritikuje tiče se povećanja Bundestaga. Razlog za to je „loše izborno pravo koje podrazumeva komplikovano računanje prelaznih i kompenzacionih mandata (...) što rezultira predimenzioniranom proizvodnjom mandata“. To je rezultat nemačke fiksiranosti na proporcionalnost u Bundestagu. Tako sada parlament ima 709 poslanika, a ne 598 što je zakonski minimum – „potrebna nam je reforma izbornih zakona kako bi se utvrdio maksimalan broj poslanika“. Savez poreskih obveznika smatra da „Bundestag XXL“ mora koštati te obveznike 75 miliona evra više nego parlament sa 598 mandata.

Savez je, osim toga, izračunao da širenje zgrade Bundestaga i građevinske greške koje su pritom načinjene koštaju daljih 47 miliona evra. „Skandalozan primer“ rasipanja novca je i elektronska kartica zdravstvenog osiguranja koja je uvedena pre 11 godina i još uvek ne može da se koristi kako treba – a troškovi se procenjuju na 2,2 milijarde evra. Ima i bizarnijih primera: gradovi Keln i Potsdam su uveli solarne kontejnere za smeće koje komprimiraju sadržaj tako da moraju da se prazne ređe nego obični kontejneri. Ispostavilo se da Gradska čistoća u Kelnu zbog toga ima dodatni trošak od 2.000 evra po kontejneru koji košta 8000 evra, a potrebno mu je češće i komplikovanije tehničko održavanje.

Na nemačkoj obali Baltičkog mora se nalazi Petersdorfski most na kojem se u poslednje vreme stalo stvaraju zastoji i dugačke kolone vozila. Razlog tome je sanacija zbog koej je doneta odluka o preseljenju tamošnje kolonije slepih miševa. Za njih je izgrađeno novo stanište koje je koštalo 500.000 evra, pri čemu stručnjaci poručuju da životinje neće prihvatiti novi dom. Sličnih primera je mnogo, a evo kako su prezentiranje „Crne knjige“ komentarisali nemački dnevni listovi.

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „Stranke pre izbora nisu mogle da se slože oko reforme Bundestaga. Zato će poreski obveznici za svoje poslanike tokom neredne četiri godine morati da još dublje posegnu u džep. A pri tome ništa neće postati bolje. Naprotiv: više poslanika znači više odbora, radnih grupa, pa če zakonodavni procesi i donošenje reformi biti još teži... Skori kraj ovog rasipanja novca se ne nazire.“

Landescajtung (Lineburg): „Kada ulice vode u ništa, kada aljkavost i loše izvedeni radovi postanu taakvi da to prevazilazi našu moć poimanja, vreme je objavljivanje Crne knjige. Ona je uvek zabavna, ali taj smeh lako može da presedne. Jer, ono o čemu Savez poreskih obveznika piše, jeste opšte dobro, to su neshvatljivi primeri rasipanja koji pogađaju sve građane. Naravno da to može i ne mora da se registruje kada znamo da dug Nemačke iznosi više od dva miliona evra. Ali, nekoliko procenata koji su protraćeni su nekoliko procenata suviše. Zašto se menadžeri i političari koji su krivi za pogrešne odluke ne kažnjavaju novčano – to većini građana nije jasno. Savez poreskih obveznika zato ne treba da popušta u svojoj borbi“.

Miteldojče cajtung (Hale): „U Crnoj knjizi su se ponovo našli brojni primeri za promašaje. Ako znamo da nemački budžet obuhvata 1,3 biliona evra, ovi rasipnički grehovi izgledaju kao sitnica koja nije vredna velike povike. Ali, u Crnoj knjizi je ukazano i da je država od 2013. uložila 700 miliona evra u digitalizaciju uprave, a da se na tom planu desilo vrlo malo. Novu digitalnu tehniku nije uvela ni polovina upravnih instanci.“

Noje tag (Vajden): „Nije svaki primer iz Crne knjige slika čistog rasipanja – na primer, stvaran odnos putovanja poslanika u inostranstvo teško može da se meri gotovinom, I premeštanje upravnih instanci na strukturno slabija područja je možda skupo, ali ima magnetno dejstvo čija vrednost takođe ne može da se izrazi novcem.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji

Izbor iz štampe | 30.07.2018

Socijaldemokrate traže sebe

Izbor iz štampe | 22.03.2018

Vlada koja ne nosi rukopis Angele Merkel

Povezani sadržaji