"Na dnu", Gintera Valrafa

Pisac Ginter Valraf je jedanput rekao da je svojom knjigom «Na dnu», koja je objavljena tačno pre dvadeset godina, stavio masku na svoje lice, da bi skinuo masku sa lica društva. Posatavlja se pitanje zašto društvo nosi masku? Šta se krije iza te maske? Odgovore na ta pitanja daje Valraf u knjizi «Na dnu». Kada je zabeležio sve ono što je doživeo preobučen u turskog gastarbajtera, nazvanog Ali Levent, delovalo je to u nemačkom društvu kao snažan potres. Bilo je to prvi put da se u Nemačkoj čulo da su i ti crnomanjanasti, bradati, jaki muškarci iz Anadolije takođe ljudi.

Dvadeset godina je u međuvremenu prošlo otkako je objavljena knjiga «Na dnu» Gintera Valrafa. Pisac nije zadovoljan time dokle su Nemci došli u svojim raspravama o netrpeljivosti prema strancima, o rasizimu i diskriminaciji.

«Smatram da je ovom knjigom izazvan šok. Svojevremeno je to bila najprodavanija knjiga u posleratnoj Nemačkoj, i ona je postavila most za razumevanje tog sloja ljudi; najedanput je probuđena savest. I u jeziku je došlo do promena. Dotada se govorilo o radnicima na crno, o ilegalnim radnim odnosima. Žrtve su bile diskriminsane, čak i kriminalizovane. Posle te knjige se govorilo o trgovini robljem. Probuđena su saosećanja prema žrtvama. Oni koji su na tim ljudima zarađivali velike pare, trgovci radnom snagom, su se najedanput našli na nišanu. Dobjao sam na hiljade pisama od samih žrtava, od tih radnih migranata koji su mi saopštavali da su sada mogli da razgovaraju i sa susedima, sa kolegam. Dakle, stekao sam utisak da je posle te knjige nastupilo doba ublažavanja onih tvrdih odnosa prema strancima. Na žalost, moram da kažem da se stanje opet pogoršalo, zahvaljujući globalizaciji i oduzimanje socijalnih pogodnosti ljudima. Danas mi imamo radnike sa istoka, iz Rumunije, Poljske, Rusije, pa istočne Nemačke, dugo bez posla. I danas mnogi Turci ovde rade za samo 2 evra na sat», priča Ginter Valraf.

Dakle, ovaj pisac smatra da Nemačka ni danas nije rešila probleme imigranata. Ti ljudi nisu integrisani.

«Plašim se da većina Nemaca i dalje nije svesna toga da bi oni imali velke koristi od useljavanja, da bi baš preko toga mogli da prežive sve nedaće. I konzervativci bi morali polako da ukapiraju da ovo društvo izumire, baš zato što se ne rađaju deca, i zato što Nemci nisu spremni da prime druge, niti da se preorijentišu na ono što je za njih bolje. Društvo stagnira, kao da je paralisano, a i regresivno je», kaže Ginter Valraf.

Knjiga «Na dnu» je bila šlager i izvan Nemačke. U Turskoj, na primer, se o toj knjizi veoma raspravljalo. I danas se ona tamo čita. Čim neko ima problema u vezi sa radom u inostranstvu, taj se odmah laća knjige «Na dnu». Novinar Asim Gursoj podsleća na šok koji je knjiga svojevremeno izazvala.

«Kada je Ginter Valraf objavio tu knigu, delovala je ona kao bilans svega. Knjiga je pokazala pravo stanje među mingrantima, posebno je iznela na videlo dana stanje među Turcima u Nemačkoj. A dotada Nemci nisu imali pojma o tome, posebno o turskim gastarbajtgerima. Valraf se bio preobukao u Turčina i sve izneo što je u takvoj ulozi doživeo. Knjiga 'Na dnu' je bila senzacija, i valja obnoviti njenu recepciju. Mladi treba da je čitaju. Ali i nemačka omladina», kaže Asim Gursoj.