Na jelovniku škorpije, mravi, skakavci i crvi

Da li ste ikada probali da grickate kuvanu škorpiju, ili da za dezert jedete kuvane skakavce prelivene čokoladom? U Aziji se ovako pripremljeni insekti „jedu s nogu“ da biste zavarali glad, baš onako kako to čine Evropljani ili Amerikanci hamburgerom ili pomfritom iz Mek Donaldsa.

Azijatska brza hrana polako se širi i evropskim metropolama. Prvu radnju sa širokom ponudom jestivih insekata u Berlinu nedavno je otvorio 35-godišnji muzičar i koreograf Tomas Knaks:

„To nije evropski ukus, ali želeo sam da napravim nešto revolucionarno. Ja sam umetnik, buntovnik, želim da privučem pažnju, otkrijem nove, zanimljive stvari. Namera mi je bila da izazovem reakcije“.

Kuvana škorpija nije otrovna

Insekte je prvi put okusio na jednoj od svojih muzičkih turneja po Tajlandu. Privukli su ga izlozi velikih radnji koje su, između ostalog, nudile i pržene skakavce, kuvane škorpije, čokoladne mrave, kandirane crve. Prvi put je jeo kuvanu škorpiju. Bila je to mešavina ukusa mesa rakova i oraha, a sve to uz određenu dozu gorčine, priseća se Tomas.

Danas u svojoj prodavnici savetuje mušterije kako da konzumiraju jestive insekte. Skakavci u umaku, crvi kuvani sa rižom i ruzmarinom ili kao dodatak salati i povrću. Ipak, najveću pažnju privlače otrovne škorpije, za koje Tomas tvrdi da u kuvanom stanju nisu opasne, jer njihov otrov na temperaturi od 58 stepeni biva uništen.

„Škorpija se u potpunosti može konzumirati. Ipak, ne bih je celu, u jednom komadu, stavio u usta, jer joj je oklop čvrst, pa vam zato treba nekoliko minuta da je sažvaćete. Krenite prvo da grickate noge, pa rep, da biste se navikli na ukus, a tek onda krenite na srednji deo tela“.

Na sledećoj strani:

Mravi imaju kiselkast ukus

Mravi imaju kiselkast ukus

Tomasova radnja jestivih insekata otvorena je u Berlinskom kvartu Fridrihshajn pre nekoliko meseci. Služi i kao muzej hrane, a reakcije posetilaca su, uglavnom, iste: distancirano, pomalo uplašeno i zbunjeno. Radnja, međutim, ima i svoje stalne mušterije. Mađu njima su Julija i Mario.

„Pripremamo se za proslavu Nove godine, a dogovoreno je da svako donese nešto za jelo. Odlučili smo se da ponudimo insekte“, kaže Julija.

„Održaćemo i malo predavanje o tome koji insekt odakle potiče. Posle predavanja ćemo ih pojesti sa slašću“, dodaje Mario.

Strah od škorpija ne kriju, pa su se ipak odlučili za blažu varijantu. Za novogodišnju proslavu, izabrali su skakavce, crve i mrave. Mravi su, kažu, pomalo kiseli.

Kako „kvalifikovati“ insekte za ljudsku ishranu?

Prodaja insekata ide dobro, kaže Tomas. Već pravi spisak za drugu veliku narudžbinu iz Tajlanda. Insekti se pakuju u Tajlandu u posebne kese za konzervaciju hrane i mesa, koje se po specijalnoj porudžbini proizvode u SAD i Francuskoj. Jedna jestiva škorpija, u Tomasovoj radnji, košta oko pet evra. Prodavao bi je, kaže, i po nižoj ceni, ali troškovi ambalaže, prevoza i carinske takse su prilično visoke.

Zanimljiv je i podatak da je Tomas prilikom prvog uvoza, na isporuku robe na carinskom terminalu čekao više od pet sati, jer carinici nisu znali kako da kvalifikuju insekte, koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Sa takvim proizvodima, zakon se još nije susreo. Po obimu ljubitelja nove vrste hrane na evropskom kontinentu, vreme je i da se zakon menja.

„Kada sam hteo da otvorim radnju i dok sam prikupljao svu potrebnu dokumentaciju, nisam imao problema sa nadležnim službama. Međutim, ni nadležni nisu znali kako da se postave. Gledali su me kao da ja imam šest nogu i kao da želim sam sebe da uvezem. Jednostavno nisu mogli da veruju čime se suočavaju“.

U Tomasovoj radnji osim raznih vrsta jestivih insekata, široka je i paleta drugih egzotičnih namirnica: afrička konoplja za grickanje, voćna guma, sladić i suvo voće iz svih krajeva sveta.

autorka: Selma Filipović

odg. urednik: Nemanja Rujević