Na jesen milioni obolelih od novog gripa?

Bez obzira na ovakve podatke, ministar Tomica Milosavljević kaže da nema razloga za strah. Leto ne pogoduje širenju virusa svinjskog gripa i zato se najjači talas pandemije očekuje na jesen i zimu što će u slučaju Srbije verovatno značiti preko 2 miliona obolelih. To, međutim, ne znači da će svi oboleti od najtežeg oblika virusa i morati da budu zbrinuti u bolnici, objašnjava epidemiolog Predrag Kon.

"Klinička slika će biti uglavnom blaga. Očekuje se da će primarna zdravstvena zaštita zbrinuti 1,9 i 2,3 miliona obolelih, dok će 100-200 hiljada ljudi sa umerenom kliničkom slikom tražiti hospitalizaciju. Neophodna i obavezna hospitalizacija biće potrebna za 20-25 hiljada ljudi."

Za toliko ljudi u Srbiji postoje bolnički kapaciteti, tvrdi ministar zdravlja Tomica Milosavljević. On je po starom običaju ponovio da čak ni sada nema razloga za paniku, ali ima za ozbiljan rad.

Još nema lokalne epidemije

Od, do sada, 109 ljudi, kod kojih je registrovan grip tipa A, najveći broj se zarazio na Egzitu, a slična situacija biće i u Guči, na Saboru trubača. Milosavljević međutim naglašava da je klinička slika zaraženih blaga kao i da su svi oni zaraženi ili u inostranstvu ili u kontaktu sa obolelima.

"Predvideli smo da će veliki događaji tokom leta biti epidemiološki rizični. Situacija ima tendenciju pogoršanja, ali, prema strogim kriterijumima, mi još nemamo lokalno širenje epidemije u zemlji."

Ako se utvrdi da se virus prenosi i u Srbiji bez kontakta sa obolelima, Vlada bi mogla da donese mere kao što su zatvaranje škola, sportskih i kulturnih ustanova kao i da zabrani javna okupljanja.

I u Nemačkoj bi moglo doći do ozbiljnog zastoja u radu?

Mnoga nemačka preduzeća prave planove za slučaj ozbiljnog zastoja u radu zbog svinjskog gripa. Samo tokom poslednja dva dana u Nemačkoj je zabeleženo 1000 novih slučajeva ove bolesti, što znači da se ukupan broj zaraženih popeo na 2.800. Bez odgovarajućih protivmera, virus neće biti samo zdravstveni, već i privredni problem. Nedolaženje radnika na posao može da dovede do ozbiljnog zastoja u proizvodnji. Odnosno, do pada zarade.

Zbog toga, najvažnije pitanje za preduzeća i institucije glasi: kako obezbediti rad i u uslovima smanjenog broja radno sposobnih? U ministarstvima Severne Rajne Vestfalije se za najteže varijante planira rad samo ključnih ljudi. Svi oni koji nisu neophodni zbog konkretnih proizvodnih procesa – a takvih je najviše u administraciji – radili bi kod kuće. Slično izgledaju i planovi banke „Vest LB“ i energetskog koncerna „E.ON“. U nemačkom Telekomu dodaju da bi službena putovanja mogla da zamene video-konferencije.

Neka preduzeća su već nakupovala zalihe „Tamiflua“, a firma „Dojče post“ ozbiljno razmišlja i o vakcinaciji svojih službenika. Šef uprave pošte, Frank Apel, kaže:

„Već prema lokaciji, razmatramo kakvi su uslovi, jer različite nemačke pokrajine reaguju različito. Zbog toga ćemo videti gde su nam potrebna antivirusna sredstva“.

Informisanje građana podjednako važno!

Pored vakcinacije, važno je i pravilno informisanje ljudstva o prevenciji. Koncerni „Telekom“, „Bajern“ i „Metro“ dele svojim radnicima brošure o ovoj temi. Važna je higijena, redovno pranje ruku vodom. Tesne kontakte sa obolelima treba izbegavati, baš kao i boravak na mestima gde je velika gužva.

No, postoji i druga strana ekonomskih posledica svinjskog gripa. Farmaceutski koncerni širom sveta ostvaruju veliki profit prodajom seruma za vakcinu. Na primer, zarada švajcarske kompanije „Roš“ u prvom polugodištu 2009. porasla je za više od 200 odsto na oko 660 miliona evra. Više od polovine te zarade ostvareno je ugovorima o prodaji leka sklopljenim sa vladama i velikim preduzećima.

autori: J. Jaurš, N. Rujević, S. Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević