"Na Kosovu su sazrele političke institucije"

«Nećete me navesti da kažem nešto o reči kojapočinje na N. To nije moj mandat. Moj je mandat ograničen rezolucijom 1244 Ujeidnjenih nacija a ona ne govori o budućem statusu. Na Kosovu su sazrele političke institucije što se vidi po odnosu vlade i opozicije ili po radu parlamenta. To je sve dostiglo stepen zrelosti koji mora da bude uzet u obzir i kod novog statusa.»

Ovako je u intervjuu za Dojče vele radio novimenovani šef UNNMIKa Joahim Riker komentarisao mogući budući status Kosova. A bio je i nešto konkretniji:

«Važno nam je da stanovnici Kosova imaju perspektivu i nju su dobili sa početkom statusnog procesa. Veoma je važno što se stvari kreću i što će politički status Kosova biti konačno rešen. To je faktor stabinosti pa je bitno da se ovaj zamah ne izgubi. UNMIK će učiniti sve da Marti Ahtisari i Kontakt-grupa mogu da ostvare agendu koju su osmislili odnosno da do kraja godine Savetu bezbednosti mogu da predstave odluku o statusu Kosova. A mogućnosti za to ima. Mi se trudimo da ispunimo standarde. Što standardi budu bolje ostvareni, Ahtisariju će biti lakše da predloži moguće rešenje.»

Demokratski standardi za Kosovo podrazumevaju brojne teme: povratak raseljenih ili slobodu kretanja ali i uspostvaljanje funkcionalnih vlasti na čitavoj teritoriji Kosova. Joahim Riker nabraja ocenjuje da bi Srbij trebalo da prizna registarske tablice sa Kosova: «To se još nije desilo i time se ometa sloboda kretanja».

Primećuje i da je deo problema slobode kretanja u percepciji: «Kada se na Kosovu Srbi, recimo iz Štrpca, voze sa kosovskim tablicama, onda nemaju problema u slobodi kretanja.» Riker ipak priznaje da ima i istisnkih problema mada ne navodi kako će i kada oni biti rešeni.

Za veliki problem smatraju se paralelne strukture vlasti na većinski srpskom severu Kosova. O tome međunarodni administrator kaže: «UNMIK ima mandat da upravlja Kosovom, oko toga nema dvojbe. Strukture koje se tome suprotstavljaju nisu prihvatljive. Ipak, treba obratiti pažnju na detalje. Što se različitih registraskih tablica za automobile, na primer, tiče našli smo prelazno rešenje kojim su one legalizovane. U drugim oblastima činimo šta možemo. Kod ilegalnih mobilnih operatera regulaciono telo na Kosovu isključilo je određene predajnike. Slično je i u drugim oblastima. Svoj mandat moramo da sprovedemo što znači da za nešto nalazimo prelazna rešenja a da ponešto i tolerišemo. Kosovska energetska korporacija, na primer, obezbeđuje struju za sever Kosova iako na severu za to ne plaćaju, čak koriste druge strujne sisteme. Dakle, gledamo i gledaćemo izdiferencirano na stvari.»

Joahim Riker nastavlja: «Po pitanju nestalih osoba napredak je načinjen u okviru bilateralnog dijaloga Priština-Beograd ali i tu treba dalje da se radi. Što se tiče povratka izbeglica i rasaljenih, ponešto je učinjeno ali je suština da svi moraju da rade na tome. I Beograd i Priština, i to zaista oboje, moraju da rade na omogućavanju povrartka, na stvaranju uslova za to. UNMIK takođe radi na tome. To nije jednostavno ali se ne sme od toag odustati.»

Riker je do sada bio šef ekonomskog odeljenja UNMIK pa je požnjeo kritike Beograda zbog insistiranaj na privatizaciji društvenih preduzeća. Optužbe ne prihvata:

«Dijalog između Beograda i Prištine, uz učešće UNMIKa, postoji već odavno, još od pre statusnih pregovora, kada je reč o tehničkim pitanjima koja se tiču i nestalih lica ali i privrede. Kada je o pregvorima o tehničkim pitanjima reč mora se imati u vidu da tema pregovora nije mandat UNMIKa. Ne može se pregovarati o tome da li ćemo sprovoditi privatizaciju. To proizilazi iz mandata Saveta bezbednosti 1244. No, mi razgovaramo sa Beogradom pa se i u okviru razgovora o statusu ukazuje da mehanizmi koji u okvoru Evropske konvencije o ljudskim pravima štite vlasnička prava funkcionišu. U postkomunističim društvima i ekonomijama u tranziciji ima nerešenih vlasničkih pitanja koja sa statusom Kosova nemaju nikakve veze ali su prisutna u ovde. To se prosto odnosi denacionalizaciju iz perioda komunizma ili pitanje crkvene imovine.»

Joahim Riker insistira i da Kosovo može samostalno privredno ako bude uključeno u evropske i balkanske privredne tokove i ako bud eiskoristilo velike potencijale koje ima pre svega u energetskom sketoru i poljoprivredi:

«Verujem da je moguće uspostaviti trajan privredni rast. Kosovo ima prendosti u odnosu na konkurenciju kada je o energiji reč. Studije Svetske banke i Evropske agencije za rekonstrukciju pokazuju da će na tržištu jugoistočne Evrope srednjeročno biti manjka struje. Kosovo će te deficite moći da izgladi uz niske troškove. To je dokazano pa sam siguran da će u tom sektoru biti investicija. Nezaposlenost jeste oko 50 odsto a previsoka je, sa oko 30 procenata, i ako se oduzme poljoprivredni sektor. I spoljnopolitički debalans je veliki. Ali nije samo ovde tako već i na drugim mestima. Potrebno je zavrnuti rukave i raditi. Značajno smo ubrzali privatizaciju pa smo u relativno kratkom roku na tržište izneli više od 200 firmi, mnoge sa velikim uspehom.»