Na pragu industrijalizacije

„Afrička privreda konstantno raste“, „Interesovanje investitora za Afriku sve je veće“, „Afrika je kontinent šansi i još neotkrivenih potencijala“… Takvi naslovi dominiraju u medijima već godinama. I zaista, brojke su impozantne. Afrička privreda je prošle godine u proseku rasla za četiri odsto, a mnoge zemlje sa tog kontinenta su daleko iznad tog proseka. Za ovu godinu predviđa se rast od pet procenata, a za 2015. čak 5,7 odsto. Afrika ima milijardu potrošača koji godišnje troše više od 600 milijardi američkih dolara, ima srednju klasu koja se razvija brže nego bilo gde u svetu, ogromne zalihe nafte i nepregledne poljoprivredne površine.

Na sve to je verovatno mislio i Barak Obama kada je u Vašington, na Američko-afrički sastanak na vrhu pozvao šefove država i vlada 50 afričkih zemalja. I sa afričke strane su očekivanja od samita velika, kaže Ajo Džonson, novinar poreklom iz Sijera Leonea i osnivač portala Viewpoint Africa koji živi i radi u Velikoj Britaniji.

„Predstavnici afričkih zemalja nadaju se da će im taj sastanak pomoći u uspostavljanju tešnjih ekonomskih veza sa SAD. Oni znaju da je to ogromna šansa i da ubuduće imaju izbor između raznih investitora. To je dobra vest za Afriku“, smatra Džonson.

Do sada je u Africi najviše investirala jedna zemlja – Kina. Njeni investitori grade puteve, izvoze potrošačku robu, kupuju sirovine…

Visoke cene podstiču rast

Razlog za konstantni rast u Africi su tamošnje sirovine. Na svetskom tržištu rastu cene nafte i plemenitih metala, ali i poljoprivrednih proizvoda kao što su kafa, kakao i čaj. Osim toga, mnoge afričke vlade su proteklih godina vodile ispravnu ekonomsku politiku, ukazuje Stefan Klasen, profesor razvojne ekonomije na univerzitetu u Getingenu. Zato se polako smanjuje i broj siromašnih. „Sredinom 90-ih godina, 60 odsto stanovnika u Africi imalo je na raspolaganju manje od jednog američkog dolara dnevno. Danas je ta brojka smanjena na 45 procenata“, navodi profesor Klasen.

Bar deo novca je, dakle, stigao do siromašnih. Ali ne u svim zemljama. Profesor Klasen objašnjava da je problem u tome što sirovine, na primer naftu u Nigeriji, često kontroliše uski krug ljudi. „Tako nastaje suviše malo radnih mesta, pa malo novca stiže do siromašnih. Nasuprot tome, drugi resursi poput kafe i kakaa omogućavaju širu raspodelu blagostanja.“

Ništa bez industrije

Ali, kada na svetskom tržištu dođe do pada cena nafte i kafe, onda više neće biti ni tog konstantnog rasta. Privrede čiji se rast bazira samo na bogatstvu sirovinama, retko da budu dugoročno uspešne. Izuzetaka ima, kao što je na primer Bocvana. Ona ima malo stanovnika, a zalihe dijamanata su očigledno neiscrpne.

Ipak, za sve druge afričke države važi pravilo: ako žele da dugoročno budu uspešne, potrebno je ulaganje u radna mesta za stanovnike, čiji broj stalno raste. A ona su moguća pre svega u prerađivačkoj industriji. U zemljama poput Etiopije i Kenije industrijalizacija je već počela.

Ima i sve više stranih firmi. SAD igraju važnu ulogu u tom procesu, smatra ekonomista Klasen. Jer, od 2000. godine postoji tzv. Africa Growth and Opportunity Act kojim se afričkim državama omogućava povlašćeni pristup američkom tržištu. Industrijski proizvodi iz Afrike mogu se uvoziti u SAD bez plaćanja carine. „To je dovelo do toga da su se mnoge firme iz Azije, preselile u Afriku i tamo proizvode za američko tržište“, objašnjava profesor Klasen.

Slične odredbe ima i Evropska unija, ali su uslovi daleko stroži. Da bi se neki afrički proizvod uvezao u EU bez carine, on mora da većim delom potiče iz Afrike. Dakle, nije dovoljno da se od platna proizvedenog u Kini odeća šije u Etiopiji.

Američki Africa Growth and Opportunity Act biće tema i na ovom sastanku na vrhu, budući da važnost tog dokumenta zvanično ističe od 2015. godine. Očekuje se da će on biti produžen. Za SAD i mnoge afričke države to je važan korak kako bi se ekonomski rast u Africi održao.