Na Samitu NATOa i o Kosovu

«Kada govorim o zapadnom Balkanu tada treba pomenuti Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Svi dobro znamo kriterijume koji su važni za ulazak u članstvo programa Partnerstvo za mir», naglasio je Šefer i dodao:

«Osim ohrabrujućih signala za tri države koje učestvuju u MAP-u, akcionom planu za članstvo, naglašavam da NATO takodje saradjuje sa Evropskom unijom i na razumljivoj politici prema Balkanu».

Pred sam početak sastanka na vrhu NATO saveza generalni sekretar je podsetio:

«Poznato je da se u Rigi ne održava Samit o proširenju, nega sa Samita će biti poslat signal ohrabrenja za one zemlje zapadnog Balkana koje se nalaze u akcionom planu za clanstvo u MAP-u», kazao je Šefer, a to se odnosi pre svega na Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju. Kada je rec o ostalim zemljama regiona gen. sekretar je primetio kako Srbija, BiH te Crna Gora dobro poznaju kriterijume koje moraju ispuniti za clanstvo u Partnerstvu za mir.

Šefer je pre Samita vec odgovorio na pitanje treba li povecati stanje pripravnosti KFOR-ovih snaga na Kosova pre izbora u Srbiji kao i onog trenutka kada Ahtisari predstavi svoj predlog za konacan status Kosova. Šefer je rekao:

«KFOR je uvek u stanju pripravnosti. KFOR je na terenu kako bi zaštitio vecinsko i manjinsko stanovništvo. KFOR se nalazi na Kosovu za svaki moguci slucaj, bilo da se nešto dogodi na severnom ili južnom delu reke Ibar ili u bilo kojem delu Kosova. To mogu garantovati svakometko želi zatrovati stanje na terenu».

Šefer nije hteo da se upušta u interpretacije onoga što je prošle sedmice nakon susreta sa njim izjavio Vuk Draškovic, ministar spoljnih poslova Srbije. Draškovic je rekao kako je vrlo opasno držati Srbiju izvan programa Partnerstvo za mir, posebno u vreme kada se odlucuje o statusu Kosova.

«Saveznici raspravljaju i da u zakljuccima i zapadni Balkan zauzime važno mesto. Srpska vlada i ministar Draškovic, znaju šta su uslovi za Srbiju za ulazak u Partnerstvo za mir, a ti uslovi se naravno nisu promenili», ponovio je gen. sekretar.

«Rekao samo da želim videti mnogo više snažnih signala iz Beograda oko hapšenja Mladića», poručio je Šefer.

Šefer nije hteo da se upušta pre Samitaa u odgovorena pitanja poput šta će se dogoditi sa zemljama zapadnog Balkana koje nemaju toliko problema u saradnji sa Haškim sudom kao Srbija, kao na primer Bosna i Hercegovina, te Crna Gora.

Na pitanje hoće li na NATO Samitu šefovi država i vlada raspravljati i o budućem statusu Kosova.

«Ono što je važno kada je o Kosovu reč je, da nezavisno od političkom razvoja u trenutku kada Ahtisari predstavi svoj prelog o statusu Kosova i nakon toga, kristalno je jasno da će Evropska unija imati veliku odgovornost, ali da će i KFOR kada je rec o sigurnosti i stabilnosti na Kosovu, odigrati važnu ulogu u dogledno vreme u budućnosti», upozorava generalni sekretar Šefer i zaključuje:

«Ono što je važno, ovde imamo vrlo važan oblik odnosa EU-NATO. O tom pitanju moraju diskotovati EU i NATO zajedno. Verujem da će se taj politicki element ponovno naći u diskusiji pored pitanja vojne operacije».