Nacionalistički motivi zločina otežavaju presudu

U izveštaju OEBS-a prebacuje se kosovskom pravosuđu da nije dovoljno efikasno sprovelo istrage protiv počinioca martovskog nasilja na Kosovu 2004. Dokle se sada stiglo?

Opšte je poznato da su tokom martovskog nasilja 2004. počinjeni najteži zločini, od ubistava, telesnih povreda, krađa, do raspirivanja nacionalne mržnje. Bilo je i lakših prestupa, na primer lošeg vladanja. U periodu između novembra 2005. i marta 2008. pokrenuta su 72 sudska procesa. Sedam pred međunarodnim sudovima, 61 proces pred opštinskim kriminalnim sudovima i pet pred sudovima koji se bave nedoličnim ponašanjem. Sudije su sve slučajeve procesuirali kompetentno, na osnovu tužbi državnih tužilaca. U izveštaju OEBS-a ističe se pre svega da je uzet u obzir mali broj krivičnih prijava, i da su za to krivi kosovska policija i državna tužilaštva. Sudovi postupaju prema optužbi, a bez tužioca nema ni sudije. Izveštaj OEBS-a zaključuje da 21 slučaj nije procesuiran. Polazim od toga da će i oni biti postepeno rešeni.

Nemoguća poverljiva izjava

U Izveštaju OEBS-a pominje se da je teško dobiti izjave očevidaca jer zaštita svedoka ne funkcioniše.

Na Kosovu je sada teško naći svedoka za krivične procese, što je odraz postojećih okolnosti. Suočeni smo sa nedovoljnom ličnom zaštitom svedoka, ućutkivanjima, pretnjama, pritiscima... Institucija zaštite svedoka na Kosovu ne postoji još uvek na način na koji bi to trebalo. Nemoguće je dobiti poverljivu izjavu.

Čija je to odgovornost?

Nemoguće je stvoriti uslove za efikasnu zaštitu svedoka. Kao što je poznato, zaštićenom svedoku mora se omogućiti da promeni svoj izgled i glas, kao i mesto stanovanja. Takođe mesto davanja izjave mora biti zaštićeno. Sudije su se u slučaju martovskog nasilja, sigurno suočile sa tim problemom. Inače mnogo toga ne izgleda tako kako opisuje izveštaj OEBS-a. Mnogi svedoci su i sami bili oštećene strane, ali su bili ispitani kao svedoci. Međutim protiv oštećenih se ne mogu primeniti prinudne mere, što inače dozvoljava odredba o krivičnom procesu protiv svedoka. Na primer iznuđeno pritvaranje usled odbijanja davanja izjave.

Nacionalna mržnja - motiv koji otežava presudu

Pravosuđu se takođe prebacuje da nije dovoljno uzelo u obzir etničke, odnosno nacionalističke motive zločina. Koliko su takvi aspekti bitni u izricanju presude?

Sudovi moraju svaki slučaj posebno da razmotre. Zločini počinjeni iz nacionalne mržnje otežavaju presudu. Ali postoje i slučajevi gde se ispostavilo da su počinioci bili rukovođeni materijalnim motivima, na primer zbog krađe. Počinilac se ne pita čija je kuća u koju provaljuje, već to čini zarad ličnog dobitka. Ali ukoliko sud utvrdi da je zločinac vođen nacionalnom mržnjom, onda se uzimaju u obzir te otežavajuće okolnosti u donošenju presude.

Misija Euleks ima za cilj jačanje pravne države i pravosuđa. Koji bi bili njeni prioriteti?

Euleks mora da se koncentriše na polju prava, zakona i javnog reda. Očekujem, konkretno u sudskoj oblasti, da se zajedno sa međunarodnim sudijama Euleksa suočimo sa problemima, pred kojima se sada nalazi sudski sistem Kosova. Do sada se ni lokalni političari ni međunarodna zajednica nisu posvetili suštini sudskog sistema. Došlo je vreme da odgovorno jačamo sudove. Polazim od toga da ćemo sa Euleksom ukloniti protivrečnosti koje sada postoje i rešiti probleme pred kojima se nalaze sudovi.