Nacionalne ideje na Balkanu zameniti idejom o EU

Kosovo je danas multietnička država organizovana na osnovama građanske, a ne nacionalne pripadnosti, čiji je cilj stabilan i siguran život u EU, kaže ministar spoljnih poslova u kosovskoj vladi Enver Hodžaj. Hodžaj je u Briselu naglasio da je menjanje granica na Balkanu završeno jednom za uvek i pozvao zemlje regiona da se od velikih nacionalnih ideja okrenu ka velikoj ideji Evrope. Istovremeno kosovski šef diplomatije poziva predsednika Srbije Borisa Tadića, da pozitivne korake koje je napravio u pravcu BiH i Hrvatske, napravi i ka Kosovu.

Dojče vele: Kako biste ocenili trenutne odnose na relaciji Beograd-Priština?

Enver Hodžaj: „Mislim da dijalog između dve države predstavlja dobar korak. To je stvorilo pozitivan elan u obema zemljama. Dijalog pokušava da poboljša život ljudi, regionalnu saradnju i evropsku perspektivu obe zemlje. Istovremeno to je i dobar instrument u izgradnji poverenja između dve političke elite i dva naroda, u cilju prevazilaženja konflikta i okretanja ka budućnosti.“

Da li se već mogu prepoznati prvi koraci u izgradnji tog poverenja?

„Činjenica da smo bili u prilici da poslednjih meseci pokažemo predanost, ozbiljnost, profesionalizam, ali i da obe strane pokažu evropske vrednosti, već predstavlja dobar i važan korak. Priština će biti predana miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu, kako bi postigli jedan od naših ciljeva, a to je članstvo u Evropskoj uniji. Mislim da je vreme i za predstavnike srpske vlade, političare u Srbiji, medije da razmisle i počnu da prihvataju stvarnost. Ne mislim da bi trebalo da izgubimo i sledećih 20 godina, kao što smo do sad već izgubili.“

Pitanje granica rešeno

Brisel zahteva, a Beograd i Priština se slažu, da mora da dođe do normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Da li je „normalizacija“ moguća bez kompromisa ili makar približavanja dveju strana po pitanju statusa Kosova?

„Pitanje statusa rešeno je proglašenjem nezavisnosti Kosova, posle mnogo godina pregovora i dugog procesa, još od Rambujea, pa do Beča i Martija Ahtisarija. Pitanje granica, teritorije i suvereniteta na teritoriji nekadašnje Jugoslavije rešeno je jednom za uvek stvaranjem sedam država. Mislim da se ceo region može da nauči nešto iz primera Hrvatske. On pokazuje da, ako su zemlja i njena vlada predani, za šest godina možete da ispunite sve kriterijume i ponudite narodu dobru perspektivu. Ljudi u Srbiji, na Kosovu, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, imaju pravo da očekuju isto to od svojih političara. Ja ih pozivam da promene pravac i retoriku i da više promovišu evropske vizije. Danas nije vreme za nove priče o velikim nacionalnim idejama. Jedina velika ideja, koju svi narodi na Balkanu treba da imaju, jeste Evropa.“

Koraci predsednika Tadića ka Kosovu

Kažete da pomirenje u regionu mora da počne „od vrha“. Da li time nešto poručujete i vlastima u Srbiji?

„Ono što je gospodin Tadić uradio u slučaju BiH i Hrvatske je nešto što mi vrlo uvažavamo. Mislim da je on lider koji iste korake može da napravi i ka Kosovu. To bi donelo dobrobit za obe zemlje i oba društva. Ali i mediji, javnost, akademici i verske vođe moraju da podrže takav proces. Moramo biti svesni da smo izgubili 20 godina i ne bi trebalo da propustimo još 20 kako bi došli do evropskog cilja. A deo tog cilja jeste pomirenje među svim narodima nekadašnje Jugoslavije.“

Kako vidite region Zapadnog Balkana u budućnosti?

„Ako zemlje u regionu i njihove elite budu fokusirane na posao koji od njih očekuje Evropska unija, siguran sam da za deset godina možemo imati ogromne promene. Ponekad vlasti potcenjuju svoje kratkoročne mogućnosti, a precenjuju one dugoročne. Mislim da moramo da se fokusiramo na ono što želimo da postignemo u narednih par godina. Recimo, za kosovsku vladu je veoma važno da u naredne tri godine naši građani dobiju slobodu kretanja bez viza, kao što to imaju druge zemlje u regionu.“

Razgovarala: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković