Nada za obolele od raka u Hajdelbergu

U novom centru za terapiju jonima godišnje će moći da se leči 1.300 pacijenata. Reč je onim pacijentima čiji tumori ne mogu da se leče običnim zračenjem - zbog toga što se nalaze na nedostupnim mestima u telu ili zbog toga šta se nalaze u mozgu ili crevima - organima koji su ekstremno osetljivi na zračenje. Jirgen Debus, šef Radiologije na Univerzitetskoj klinici u Hajdelbergu kaže:

„Centar za terapiju jonskim zračenjem je sigurno jedan najvećih medicinskih istraživačkih projekta koji su ikada realizovani u Nemačkoj. Zračenje jonima će pomoći mnogim pacijentima oboleli od raka.“

Lekari mogu tim zračenjem da dopru do svih delova tela, svakog tumora - nalazio se on u mozgu, plućima, gušterači ili prostati - i izdvoje ga kao hirurškim skalpelom, bez nekih značajnih oštećenja okolnog tkiva. Naime, zraci ogromnom brzinom prolaze kroz prve centimetre zdravog tkiva, tako da ono ostaje skoro netaknuto. Tek u tumoru dolazi do sudara sa tkivom i tu se odjednom prazni sva energija. Pogotovu zbog neznatnih neželjenih sporednih dejstava te terapije na duži period - od novog načina lečenja profitiraju pre svega deca obolela od raka.

Pre nego što se krenulo na rad na pacijentima, lekari su jonsko zračenje isprobali virtuelno i na fantomu od vode. Postoji poseban kompjuterski program koji već postojeće podatke o poziciji i veličini tumora povezuje sa potrebnom količinom zračenja. Reč je o veoma tehnologizovanoj medicni, ali je uloga čoveka još uvek velika. To je kao kod autopilota u avionu - Najvažnije radnje ipak mora da obavi čovek. Tako i ovde lekari moraju sve precizno da isplaniraju.

Ogroman aparat

Jonski zraci, veoma bogati energijom stvaraju se u postrojenju koje se nalazi dva sprata pod zemljom, pokriveno debelim slojem armiranog betona, a spolja, u dvorištu klinike, vidi se samo brdšace obraslo travom.

Naučnici, fizičari rade se atomima vodonika, helijuma, ugljenika i kiseonika: „ljušte“ sa atoma elektrone, a preostale jone pokreću tj. ubrzavaju. U dva postrojenja za ubrzavanje čestica, joni se prvo „zaukavaju“ u pravoj cevi dugačkoj pet metara, a zatim se ubrzavaju u kružnim cevima. Kako bi teške čestice prilikom sudara sa tkivom imale dovoljno energije, moraju biti veoma brze - moraju dostići tri četvrtine brzine svetlosti.

Tehnika koja je za sve to potrebna, kako bi joni mogli da se precizno doziraju i kako bi zaista pogodili samo bolesne ćelije tumora veoma je kompleksna. Neki pacijenti se plaše kada legnu u tog monstruoznog robota. Drugi su oduševljeni.

Kako bi jonski zraci pogodili tumor pod određenim uglom, pacijent je fiksiran za podlogu koja može da se podiže i okreće u 6 pravaca. Izvor zračenja je takođe veoma pokretljiv - preko plave konstrukcije dugačke 25 metara koja se prostire na tri sprata. Ta, nazovimo je dizalica za teške jone, jedinstvena je na svetu. Rotira 360 stepeni oko pacijenta kako bi se postigao optimalan ugao za zračenje.

Troši struje kao omanji grad

Toliko vrhunske tehnologije na jednom mestu - to ima svoju cenu, a i potrošnja struje je ogromna. Postrojenje je koštalo 119 miliona evra i troši struje kao čitav jedan mali grad. Troškovi jednog tretmana kreću se oko 20.000 evra. Neka zdravstvena osiguranja u Nemačkoj preuzimaju troškove, neka ne.

Konvencionalna terapija zračenjem je u lečenju većine tumora veoma uspešna pa će i dalje biti njen neizbežan sastavni deo. Zračenje je posle hirurgije najuspešnija terapija kada je u pitanju rak i koristi se kod najmanje polovine pacijenata.

U Nemačkoj godišnje skoro pola miliona ljudi oboli od raka, a od posledica te bolesti umire preko 200.000 pacijenata. Procenjuje se da će broj obolelih u narednih 20 godina da se uveća za 50 odsto pa se planira izgradnja još dva postrojenja za jonsko zračenje – u Marburgu, na istoku Nemačke i u Kilu, na severu zemlje.

Autorke Judit Hartl / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković