Naftna mrlja i grčki dug

Povodom spasavanja Grčke od bankrotstva list Bild am zontag piše:

„Spasavanje evra pomalo podseća na krizu u Opelu: ni ne pominje se jedina jasna alternativa sanaciji trulih grčkih državnih finansija kreditima članica evro zone – reprogramiranje gigantskog državnog duga, znači uredan bankrot. Sadašnji put može da se opravda nemačkim poreskim obveznicima samo ako postoji potpuna izvesnost da vodi uspehu, to jest da će Grčka stati na noge i vratiti dugove. U protivnom, kasnije ipak ne bi moglo da se izbegne reprogramiranje, jedino što bi bilo bačeno dodatnih sto milijardi evra (koliko će sada biti izdvojeno na ime pomoći).

I ostaje još ono najvažnije: ukoliko iz evro zone ne bude moguće isključiti supergrešnike kao što je Grčka, onda evro zona ostaje zajednica onih koje je moguće ucenjivati i koji plaćaju, plaćaju i plaćaju…“, piše „Bild am zontag“.

O grčkom dugu i obeležavanju Prvog maja kelnski Zontag ekspres piše:

„Milijarde pomoći za do grla zaduženu Grčku i finansijske špekulacije u vezi sa tim dugom bile su glavne teme na sindikalnim skupovima povodom Praznika rada. Nešto se kuva i bilo je poruka upozorenja koje političari ne bi smeli da prečuju. Naime, dok je u Nemačkoj sve manje novca u sve više oblasti svakodnevnog života iz trezora se izvlače milijarde evra i šalju Grcima. Pri tom je potpuno neizvesno da li ćemo ikada videti i cent od tih milijardi. Mnoštvo je objašnjenja zašto bi trebalo ili zašto bismo morali da pomognemo Grčkoj, ali ta nerazumljiva objašnjenja stručnjaka izazivaju samo još veću ljutnju građana. Političari moraju najozbiljnije da shvate brige i uzbuđenje zbog avanturističke „ekspedicije Grčka“ koja košta milijarde i milijarde, jer je u protivnom ugrožena suština našeg demokratskog uređenja“, upozorava „Zontag ekspres“ iz Kelna.

List Fuldaer cajtung povezuje grčki dug i katastrofu u Meksičkom zalivu i piše:

„Šta je za Evropu zajedničko u grčkoj krizi i naftnoj kugi u Meksičkom zalivu? U oba slučaja od presudnog značaja su brzina i efikasnost reagovanja. Ukoliko se uspešno zaustavi naftna mrlja i ukoliko ne stigne do obale šteta za prirodu biće ograničenih razmera. Sasvim slična situacija je i u Evropi: ukoliko se brzo pomogne Grcima moguće je zaustaviti eroziju evropskog monetarnog sistema. Tada je u Grčkoj, Portugaliji i Španiji moguće preduzeti efikasne mere kako bi se onemogućile špekulacije čiji su cilj te zemlje, odnosno – u krajnjoj liniji – evro.

Ali, ako mere spasavanja ostanu bez rezultata i u SAD, i u Evropi ostaje gorka uteha: zemlje su uvek uspevale da se oporave od prirodnih katastrofa i državnih bankrotstava. Međutim, dok je u finansijama poverenje od ogromnog značaja i u stanju je da spreči katastrofu, naftnu mrlju nemoguće je zaustaviti ako vetar duva u pravcu obale. Zato je američka vlada proglasila „naftnu katastrofu“. Istina to ništa ne menja kada je reč o posledicama, dok bi u evropskom slučaju drugačija procena situacije u Grčkoj od strane rejting agencija svakako bila od pomoći“, piše „Fuldaer cajtung“.

O naftnoj mrlji list Šlezvig holštajn am zontag piše:

„Možda se istorija i ne ponavlja, ali se ponavljaju političke greške. Pre pet godina tadašnji predsednik Džordž Buš pogrešno je procenio posledice uragana Katrin i dugo se nije lično brinuo o istom području koje sada ugrožava naftna mrlja. I njegov naslednik Barak Obama je oklevao da ovu najnoviju katastrofu preuzme kao sopstvenu brigu. Američki predsednik predugo se nadao da će mu pomoći vetar ili talasi i da naftni tepih neće tako brzo stići do obale. To je bila kobna greška, jer ma gde nafta stigla ona ugrožava osetljive ekosisteme, a posledice se osećaju i onda kada nafta ne zapljusne sopstveni prag“, piše „Šlezvig holštajn am zontag“.

nb/sb