Naftni magnati na udaru u SAD

Amerikanci zapravo ni za koga nemaju više poštovanja, nego za bogate ljude. Ali što je mnogo, mnogo je, čak i u zemlji gde je dosad glavni bos naftnog koncerna ExxonMobil Li Rejmon imao gotovo neograničene mogućnosti zarade. Prošle godine on je zaradio 38 miliona dolara, a ove godine bi trebalo još mnogo više. Jer Exxon je, kao i ostali naftni koncerni, enormno profitirao od eksplozije cena nafte. S druge strane, takozvani «obični» Amerikanci imaju manje novca u džepu zato što znatno više izdvajaju za benzin, naftu ili gas, nego što je to bio slučaj pre nedavnih uragana. A to sve preti da republikanci, koje pežorativno nazivaju «strankom naftaša», postanu još manje popularni medju gradjanima. Zato su pet šefova naftnih koncerna pozvani na raport u Senat. Senator Pit Domeniči je bio više nego jasan kada je rekao:

«Amerikanci sve više sumnjaju da su koncerni na nefer način u svoju korist iskoristili sadašnju situaciju na tržištu».

Bilo kako bilo naftni koncerni su u takozvanom «kvartalu uragana» zaradili dobre 33 milijarde dolara. Exxonov bos Li Rajmon je tu okolnost pokušao da predstavi kao čistu rutinu baziranu na zakonima tržišta.

«Naš profit je veliki kao nikad dosad, ali marža dobiti je u proseku američke industrije. A to da smo zaradili toliko novca je i zbog veličine naše branše», rekao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

Opzicione demokrate su potpuno ravnodušne na ovakve izjave i zahtevaju da koncerni deo svoje dobiti plate kao takozvani «Robin Hud – porez», kako bi država mogla da siromašnim Amerikancima subvencioniše troškove grejanja. Bušova vlada je protiv ovog prinudnog plaćanja i ostavlja koncernima da dobrovoljno daju u kasu izvesnu sumu. Portparol predsednika Buša Skot MekKlilan kaže:

«Oni bi deo tog novca trebalo da daju na naučna istraživanja i izgradnju infrastrukture i da na taj način pomognu, stav je predsednika Buša».

Nove rafinerije se nalaze na samom vrhu Bušove liste želja, ali dobri poznavaoci prilika u naftnoj branši, kao što je Bred Proktor ne veruju u Deda Mraza.

«Koncerni će reći: ako izgradimo nove rafinerije, benzin će biti jeftiniji, a mi ćemo zaradjivati manje. U stvari oni teže tome da zalihe benzina održavaju na ivici potreba, jer time mogu i da održavaju visok nivo cena», kaže on.

A šta će biti sa «Robin Hud porezom»? Prema ispitivanju javnog mnenja većina Amerikanaca podržava tu ideju uz moto: dobro zaraditi, to je O.K., ali povećanje cena mora biti kažnjeno.