Nagrada "The best in Heritige" za El -De kuću u Kelnu

Broj posetilaca, medju kojima je veliki broj učenika, od početka 80 tih godina je u stalnom porastu. Tu im je predočen sveobuhvatan istorijski materijal o Nacionalsocijalizmu; intervjuui sa svedocima vremena, medijski prostori sa posebnim izložbama. U 2000 EL-DE- kuća je kao prvi muzej u Nemačkoj, dobila ovo visoko medjunarodno priznanje. Jozefa Martens govori o svojim razgovorima sa svedocima vremena.....

El -De kuća nalazi se u centru Kelna preko puta zgrade suda. Prema prvobitnom planu trebalo je da bude poslovni prostor kelnskog zlatara Leopolda Damena, i kuća je označena njegovim inicijalima, El- De. Nacionalsocijalisti su 1934. godine kuću zaplenili i u njoj uspostavili centralu tajne državne policije GESTAPO. U podrumu ove kuće žrtve su sopstvenim rukama morale da grade ćelije u kojima su kasnije mučene, dok su za to vreme Gestapovci na gornjim spratovima mirno obavljali svoje birokratske poslove. Mnogi od bivših zatvorenika, mora da su kao ironiju istorije doživljavali činjenicu , što se u nekadašnjim ćelijama za mučenje posle rata čuvala gradska dokumentacija, I to baš u zgradi centrale bivše tajne policije u Kelnu, koja je nekim čudom nakon bombardovanja u ratu ostala neoštećena.

Marta Menze iznosi svoja sećanja...........

"Na gornjim spratovima su bile kancelarije u kojima su sedeli Gestapovci. Tamo su i mene saslušavali. Muškarci su saslušavani u podrumu gde su ih držali zatvorene u ćelijama. Mi koji smo bili na gornjim spratovima mogli smo da čujemo njihove krike. Vrata su namerno ostavljana otvorena kako bih mogla da čujem krike iz podruma. To je trebalo da me zaplaši."

Marta Menze uhapšena je u aprilu 1933. zato što je tajno štampala letke protiv Hitlera. Ona je osudjena na dveipo godine zatvora "zbog priprema veleizdaje". U EL - De kući, u kojoj su zatvarani, mučeni i ubijani opozicionari, i prinudni radnici, Marta je bila zatvorena pet meseci. Posle rata ona je kroz uske ćelije za mučenje u kojima je nekada bila zatvorena vodila generacije djaka...

"Uvek se mora ponavljati šta se u ovoj kući nekada dogadjalo, kako bi se danas uopšte nešto o tome znalo."navodi Marta Menze.

El -De - kuća u Kelnu je jedno autentično mesto. Za direktora dr. Vernera Junga, je kako kaže, posebna čast, to što je kuća još jednom dobila odlikovanje "The best in Heritige".

"Naravno da je posebna čast za nas, jer smo 2000 godine bili jedini nemački muzej koji je dobio medjunarodnu nagradu. Mislim da je još jedna ustanova primila ovakvu nagradu, a iz čitavog spektra spomen obeležja, mi smo jedini koji smo ovakvu nagradu dobili dva puta...

Evropska asocijacija Heritidz, svake godine u Dubrovniku dodeljuje medjunarodno priznanje za najbolji medjunarodni muzejski ili projekat za zaštitu kulturne baštine. Tu se okupljaju naučnici i rukovodioci muzeja iz celog sveta da bi razmenili mišljenja i održali predavanja. Radi se i o prestižu, jer je reč o nagradi Evropske asocijacije Heritidz, koja nije finansirana iz javnih fondova. Ovu nagradu kao jedini u Nemačkoj, do sada su dobili: NS Dokumentacioni centar u Kelnu i Budenbruk Muzej u Libeku. U susednoj Holandiji nagradjena je kuća Ane Frank u Amsterdamu, a na listi nagradjenih su i muzeji iz Grčke, Finske, Rusije, kao i muzeji iz Velike Britanije, Kipra i Hrvatske.

Direktor i osnivač Evropske asocijacije Heritidz Tomislav Sola, profesor Muzeologije na Univerzitetu u Zagrebu želi da rad ove institucije približi javnosti, zbog čega svake druge godine učestvuje na Medjunarodnom stučnom sajmu Muzeja za konzervaciju i kulturno nasledje koja se održava u Kelnu. Profesor Sola je I sam bio član žirija Evropskog Muzejskog foruma, koji od 1977 svake godine dodeljuje prestižnu evropsku nagradu za muzeje.

"Mene je stvarno pogodilo to što se istina širom sveta svake godine dodeljivalo mnogo nagrada za izvanredne doprinose za najbolje muzeje u Evropi, Velikoj Britaniji, ili Švedskoj, Madjarskoj ili nekoj drugoj zemlji, a da se o tome malo znalo. Ja sam samo jednom bio član žirija Evropskog muzejskog foruma, i svestan sam kkoliko je taj posao zaista težak. Šteta je da ovako ozbiljan posao iz kojeg proizilaze nagrade za najbolje projekte, ne koriste u pravcu informisanja većeg broja ljudi, a pre svega profesionalaca...

I tako je rodjena ideja o osnivanju Evropske Heritidz asocijacije. Kao nevladina organizacija ona nudi nove puteve kako se na medjunarodnom polju treba odnositi prema kulturnom nasledju i njegovom očuvanju, i za potpomaganje muzeja koji rade kreativno i ostvaruju autentične projekte i zaslužuju nagrade. Iako bez javnih sredstava Evropska Heritidz Asocijacija pre svega želi da potstakne kvalitet:"Osnovna ideja je naravno, pored nagrada I pokušaj, da proširim osećanje za kvalitet, koji je potreban u našem radu. Mi živimo u jednom turbulentnom svetu, u kojem nije lako preživeti. Samo ako postoji recept, koji sjedinjuje sva rešenja, onda je to pravi recept."

Jozefa Martens