Nagrada za borce protiv rasizma koje je ujedinila tragedija

Devetnaesti februar je datum koji nikada neće zaboraviti porodice Gokhana Gultekina, Ferhata Unvara, Hamze Kurtovića, Mercedes Kierpač, Sedata Girbiza, Kalojana Velkova, Vilija Viorel Pauna, Fatiha Saračoglua i Saida Nesara Hašemija.

Nije čudo što ovde nema nemačkih imena, s obzirom da je ubica te večeri u centru Hanaua ciljao ljude koji su mu izgledali kao stranci. To je nekoliko dana nakon napada u Bundestagu izjavio savezni državni tužilac Peter Frank.

Ubica Tobijas R. je 19. februara prošle godine za 12 minuta najmanje 52 puta povukao obarač. Bio je to najteži desničarski napad u Nemačkoj od kraja Drugog svetskog rata.

„Sećanja, pravda, edukacija i konsekvence“

Došle su kamere, političari… Održavani su bdenja, skupovi, sahrane… Ali, porodice ubijenih su bile svesne da će političari i kamere otići, a oni ostati – prepušteni sebi.

I šta su uradili? Obećali su jedni drugima da nikog neće ostaviti samog. Tako su došli na ideju da osnuju, uz podršku i drugih, „Inicijativu 19. februar Hanau“. Zahteve su saželi u četiri termina: „Sećanje, pravda, edukacija i konsekvence“.

Mnoga pitanja zaokupljaju rodbinu stradalih do danas: Zašto te noći nisu funkcionisali telefoni hitne pomoći? Zašto je atentator legalno smeo da poseduje oružje uprkos teškim psihičkim problemima? Zašto ga vlasti nisu držale na oku, iako je nekoliko meseci pre napada državnom tužiocu poslao konfuzno pismo puno teorija zavera?

Oni su u jedno sigurni: opasnost zdesna je u Nemačkoj decenijama potcenjivana. Zbog angažmana porodica, istražni odbor parlamenta pokrajine Hesen, u kojoj se nalazi Hanau, vrši istragu zbog mogućeg zakazivanja državnih službi u vezi sa atentatom.

Inicijativa je osnovala socijalni centar, mesto gde mogu da se sastaju i savetuju, u centru Hanaua, tačno preko puta mesta zločina. Ovih 140 kvadrata je više od kancelarije, više od mesta solidarnosti i susreta. To je i mesto sećanja na ubijene. Na zidovima su fotografije i crteži sa njihovim portretima.

Četin Guletkin dolazi tu skoro svakodnevno. On je u napadu izgubio brata Gokana. „Ovde se osećam kao da sam došao Gokanu u posetu. Ovo je njegova dnevna soba“, kazao je Giletkin za DW početkom ove godine. „A kada dođe Unvarova porodica, onda je ovo Ferhatova dnevna soba.“ Ferhat Unvar takođe je ubijen kada i Gokhan Guletkin.

Otvoreno pismo Angeli Merkel

Majka Ferhata Unvara je ubrzo nakon atentata uputila otvoreno pismo kancelarki Angeli Merkel. U njemu je pozvala na osnivanje fondacije pod pokroviteljstvom države. Vodeći akteri bi trebalo da budu ona i drugi srodnici žrtava. Ova fondacija bi trebalo da podstiče „prosvetiteljski rad protiv mržnje i rasizma, kao i zajednički mirni suživot svih stanovnika u zemlji“.

Ni godinu dana kasnije nije dobila nikakav odgovor iz Ureda kancelarke. Ali, u novembru 2020. osniva „Inicijativu za edukaciju Ferhat Unvar“. Finansira se donacijama.

„Rasizam s kojim se Ferhat svakodnevno suočavao, prvenstveno u školi, uticao je na naše odnose. Često smo se zbog toga svađali. Često sam se osećala bespomoćno. A sigurna sam i Ferhat. Nažalost nije bilo nikog ko bi nam mogao pomoći“, opisala je Serpil Temiz Unvar.

Inicijativa nudi antirasističke radionice u školama, sprovodi edukativni rad, a takođe je mesto susreta i kontakta za decu i mlade koji su iskusili rasizam.

Za svoja prava i za društvo

„Inicijativa 19. februar Hanau“ kao i „Inicijativa za edukaciju Ferhat Unvar“ ove subote (13.11) dobijaju Ahensku mirovnu nagradu koju dodeljuje jedno privatno udruženje.

Lea Hojzer je u upravnom odboru i portparolka Udruženja. Ona je u razgovoru za DW kazala da je izuzetno dirnuta time što „srodnici stradalih uprkos ličnoj traumi kažu: ‘Mi želimo da sprečimo da se ovako nešto opet dogodi‘.“

Dan nakon dodele nagrade je rođendan Ferhata Unvara. On bi 14. novembra napunio 25 godina. Istovremeno je to i prvi rođendan Inicijative za edukaciju, koja nosi njegovo ime.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu