Nagrada za dela umesto reči

Prvobitna ideja Jakoba fon Ikskula, koja potiče sa kraja 70-ih godina, bila je da se ustanovi posebna Nobelova nagrada za zaštitu životne sredine. „Zašto ne nagrada za ekologiju!? Zar danas to nije najvažnije!? Čuvanje i spasavanje životne sredine. Pošto sam odrastao u Švedskoj, znao sam da se Nobelova nagrada ozbiljno shvata u čitavom svetu, pa sam zato to predložio Nobelovom komitetu“, kaže Ikskul.

Nobelov komitet se zahvalio i odbio predlog. Zato je Ikskul sazvao osvoj sopstveni žiri čiji članovi su bili poznate ličnosti iz svih delova sveta, ljudi koji se bave praktičnim radom. „Dobitnici ove nagrade, kandidati, kao i članovi žirija – to su najčešće ljudi koji žive u siromašnim četvrtima, u favelama, ili na selu.“

Takav je, na primer, dobitnik nagrade za 2001. godinu, Leonardo Bof. On se, tvrdi Ikskul, „decenijama zalaže za obespravljene stanovnike latinske Amerike i u svojim spisima ukazuje na vezu između spritualnosti i socijalne pravde i ekološke odgovornosti“. Ili, na primer, izraelska mirovna mreža „Guš Šalom“ čiji su osnivači Uri i Rahel Avneri, „koji se decenijama neumorno i hrabro zalažu za pomirenje između Izraelaca i Palestinaca“.

Moralna snaga nagrade

Alternativna Nobelova nagrada od samog početka nije bila rezervisana za naučna ostvarenja, već za aktivno angažovanje od koga uvek potiče moralni apel. Ova nagrada je bivala sve poznatija, a 1985. godine je Fon Ikskul dobio poziv da nagradu dodeljuje u švedskom parlamentu. Jedna od dobitnica ove nagrade, kenijska aktivistkinja u ekološkom pokretu Vangari Matei, pored alternativne Nobelove nagrade koju je dobila 1985, dobila je i zvaničnu Nobelovu nagradu 2004. – što je takođe znak da je alternativno priznanje već odavno etablirano kao moralna instanca.

Autori: Danijel Šeškevic / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević