Nagrada za nastavnike koji su se suprotstavili

Maks Teske radije ne bi rekao gde sada radi, što je i razumljivo. U julu ove godine, 31-godišnjeg prosvetnog radnika i njegovu koleginicu Lauru Nikel su ekstremno desničarski nasilnici bukvalno proterali iz škole u gradu Burg, u istočnoj nemačkoj pokrajini Brandenburg, nakon što su njih dvoje napisali otvoreno pismo o krajnje desničarskim strukturama s kojima su se suočavali u školi.

-pročitajte još: Šta protiv antisemitizma u nemačkim školama?

U pismu koje je privuklo pažnju cele zemlje, naveli su da se svakodnevno suočavaju s „krajnje desničarskim ekstremizmom, seksizmom i homofobijom“. „Školski nameštaj je ižvrljan kukastim krstovima, na časovima se čuje desničarska ekstremistička muzika i uzvikivanje antidemokratskih slogana ispunjava školske hodnike“, napisali su Teske i Nikel.

„Nastavnici i učenici koji se otvoreno suprotstavljaju desničarskim učeničkim i roditeljskim grupama strahuju za svoju bezbednost“, napisalo je ovo dvoje prosvetnih radnika, nakon što su kritikovali „zid ćutanja i nedostatak podrške direktora škole, školskih vlasti i političara“.

Kada je pismo objavljeno, život dvoje prosvetnih radnika postao je nepodnošljiv: na stubovima ulične rasveta širom grada izlepljeni su leci u kojima nastavnike pozivaju da „odjebu u Berlin“.

Zalaganje za ravnopravnost

Sada, četiri meseca nakon ružne epizode, nastavnici će u Berlinu dobiti dve nagrade za građansku hrabrost, jednu koja se zove „Nagrada za građansku hrabrost – protiv desničarskog ekstremizma, antisemitizma i rasizma“, koju zajednički dodeljuju Udruženje za podršku Spomenika za ubijene Jevreje Evrope i Jevrejska zajednica iz Berlina, i drugu, koju dodeljuje školska organizacija „Nemački san“ (German Dream), s kojom njih dvoje sada sarađuju.

Teske i Nikel u međuvremenu su otpočeli novi život, dobivši poslove u drugim gradovima. Postali su javne ličnosti koje redovno daju intervjue i učestvuju na panel-diskusijama.

„Mnogo toga se promenilo“, kaže Teske za DW. „S jedne strane odlazak iz Kotbusa, to je moj grad u kojem sam živeo 31. godinu. S druge, upoznavanje novih kolega i učenika. Naravno i prisustvo u medijima koje je usledilo u pokušaju da ova pitanja učinimo javnim.“

Njih dvoje sarađuju kao „ambasadori vrednosti“ sa organizacijom „Nemački san“, što znači vođenje seminara u školama gde razgovaraju s nastavnicima i učenicima o svojim iskustvima i o tome kako da se suprotstave ekstremizmu.

„To je postalo veoma važno za nas“, kaže Teske. „Videli smo da nismo sami i da je ono što smo uradili ispravno.“

-pročitajte još: Rabin i imam zajedno obilaze berlinske škole

Prosvetni radnici ostavljeni na cedilu

Na čelu organizacije „Nemački san“ je Duzen Tekal. Osnovala ju je 2019. „U osnovi se radi o činjenici da ostavljamo na cedilu prosvetne radnike u borbi protiv krajnje desničarskog populizma, protiv antisemitizma“, rekla je ona za DW. „Svet se promenio, ali nastavni planovi i programi su i dalje zaglavljeni u prošlim decenijama.“

Organizacija „Nemački san“ radi na tome da popuni tu prazninu i pokušava da prilagodi svoje seminare – koje vode ljudi iz svih sfera života – stvarnim potrebama koje im saopštavaju prosvetni radnici, bilo da se radi o temama kao što su Bliski istok, islamofobija ili homoseksualnost.

„Piše nam mnogo nastavnika“, dodaje Tekal. „Oni su preplavljeni onim što se dešava u svetu. Deca dolaze u školu s određenim načinom razmišljanja koji su dobili od roditelja ili sa interneta, a nastavnici ne mogu sami da se izbore sa svim tim, bez obzira koliko su dobronamerni.“

Statistike pokazuju da iskustva Teskea i Nikel nisu izuzetak. Brandenburška policija objavila je u oktobru nove brojke koje pokazuju 159 slučajeva takozvanih „propagandnih zločina“ u školama tokom 2022. godine, uglavnom u vezi s nacističkim grafitima. Godine 2018. bilo ih je 136.

„Znali smo pre nego što smo napisali pismo da se ne radi samo o našoj školi“, ukazuje Teske. „I sam sam to doživeo kada sam posetio školu u Šprembergu, gradiću u južnom Brandenburgu. Pretili su mi i napali su me đaci ekstremni desničari.“

Rušenje „zida tišine“

Političari jesu reagovali na sve kroz šta su prolazili Teske i Nikel. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer rekao je da je „duboko šokiran“ pismom i činjenicom da su nastavnici smatrali da moraju da ga napišu.

Vlada Brandenburga obećala je da će istražiti incidente koje su prijavili Teske i Nikel, dok je ministar obrazovanja Štefen Frajberg negirao optužbe nastavnika da im nije ponuđena nikakva podrška. „Učinili smo sve što državni aparat može pa i više da zaštitimo ove kolege“, rekao je on za list „Tagesšpigel“ u avgustu.

Frajberg, socijaldemokrata, takođe je obećao da će vlada unaprediti akcione planove za borbu protiv nasilja u školama do početka sledeće godine. Ipak, priznao je da društvo u celini ima problem s ekstremizmom krajnje desnice.

On je napomenuo da u nekim porodicama raste već druga generacija ekstremnih desničara. „A činjenica da postoje neke regionalno ukorenjene nacističke strukture je velika društvena drama koju nikada nisam umanjivao“, kaže ministar obrazovanja Brandenburga.

Promene u školama

Međutim, Teske i Tekal smatraju da se moraju pokrenuti dublje promene u školama. „Mislim da bi predmeti kao što je političko obrazovanje trebalo da dobiju mnogo više prostora u nastavi. Ta nastava mora da se održava više nego jednom nedeljno“, kaže Teske. „Takođe mislim da bi trebalo da postoje obavezni kursevi za nastavnike na temu demokratskog obrazovanja.“

U Nemačkoj, obrazovnom politikom upravljaju pokrajine, a ne savezna vlada, i svaka određuje sopstveni nivo „političkog obrazovanja“, odnosno to kada i kako će se objašnjavati principi demokratskog ustavnog poretka.

Zabrinutost nije ograničena samo na istočnu Nemačku. Bavarska vlada je takođe zabrinuta zbog porasta ekstremističkih stavova u školama. Na nedavnoj simulaciji izbora za mlađe od 18 godina u Bavarskoj na drugom mestu je bila krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 14,9 odsto glasova, otprilike isto kao na stvarnim pokrajinskim izborima, gde je AfD dobila 14,7 odsto.

Premijer Bavarske Markus Zeder izneo je ideju o uvođenju nedeljnih „ustavnih četvrt sata“, u kojima se na časovima raspravlja o aspektu nemačkog ustava. Takve ideje mogu biti dobar početak, kaže Tekal, ali bi mogle ići i dalje.

„Potrebni su nam novi školski predmeti, potrebno nam je priznanje da je ovo društvo imigracije. Imamo potpuno nove probleme, potpuno nova pitanja i potpuno nove mogućnosti.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.