Najbolniji ubodi na svetu
5. septembar 2018.
Iako su ose prilično nepopularne, njihov ubod je relativno bezbolan i bezopasan – osim, naravno, ako ubode one koji su na njihov otrov alergični. To otkriva pogled na Schmidt Sting Pain Index, indeks nazvan po Džastinu Šmitu, čoveku koji je proučavao insekte.
Šmit je radio na Institutu Southwest Biological (SBSC) i proučavao je hemijske odbrambene mehanizme mrava, pčela i osa. Bio je to bolan posao – tokom njegovog istraživačkog veka „bocnulo“ ga je oko 150 različitih vrsta insekata.
Kako se u svemu tome ne bi pogubio, Šmit je šezdesetih godina prošlog veka počeo da kategorizuje različite ubode, u zavisnosti od toga koliko su bili bolni. Beležio je nročito koliko je neki ubod intenzivan i koliko traje. Dodatno je opisivao i osećaj bola – na specifičan način i s mnogo humora.
Za taj požrtvovani rad 2015. je dobio Ig-Nobelovu nagradu, koju se dodeljuje za naučne radove komične prirode – ponekad se za tu nagradu kaže i da je „anti-Nobelova nagrada“.
Nivo bola 1
Ko već sada kuka taj je stvarno pravi mekušac. Bol nakon uboda nekog insekta iz te kategorije prođe već u roku od pet minuta i nije preterano intenzivna. U toj kategoriji su recimo ubodi pčela.
Pitanje je ipak da li će susret s njima, kako to opisuje Šmit, kod svakoga biti registrovan kao „gotovo ugodan“ i „ kao kada ljubavnik možda malo jače gricne ušnu resnicu“. Kao slično „nežan“ on opisuje i ubod pčele: „On je lagan, ovlašan, gotovo voćni. Kao kad plamičak sprži jednu jedinu dlaku na ruci.“
Nivo bola 2
Sada stvari počinju da budu neugodne. Ubod iz te kategorije nas boli u proseku pet do deset minuta. U toj kategoriji je i naša osa sa početka teksta. Njen ubod je, Prema Žastinu Šmitu „sočan, srčan i vreo“.
Nešto manje hvale ima za pčele-medarice: njihov ubod liči na „slomljeni vrhu šibice koji gori na koži“.
Nivo bola 3
Polako postaje kritično. Od nivoa 3 ubodi stvarno, ali stvarno bole. I to traje i do pola sata. „Grozno prži, nemilosrdno. Kao kad bi neko koristio bušilicu da skine kurije oko sa prsta na nozi. Ili kao kad bi neko posekotinu polio čašom punom solne kiseline“ – to je Šmitov komentar na ubod ose.
Pitanje je naravno da li su ti njegovi komentari zaista od neke pomoći? Ko je naime do sada doživeo da mu na ranu sipaju solnu kiselinu? Svejedno, svako ipak shvata da se s ovim insektom nije igrati!
Nivo bola 4
Kraljevska klasa! To su zaista brutalni bolovi koji parališu. Jedan od članova tog kluba je pepsis formora, vrsta osa koja lovi tarantule. Njen je ubod „jak, blještav, strašno električan. Kao da je neko uključeni fen ubacio u penušavu kupku.“
Fen i kada – to ne zvuči dobro. Srećom, takva eksplozija boli očigledno ne traje predugo. Popušta već nakon pet minuta.
Sasvim je druga priča mrav-metak. On je kralj svih bolova. Njegov ubod proganja žrtvu i do 24 sata. To je „čist, intenzivan, blistavi bol. Kao da trčite preko usijanog uglja i pritom u petama teima sedam centimetara dugačak, zarđao ekser.“ Zašto se zove mrav-meta? Pa očigledno je da bol koji on izaziva podseća na ranu od metka…
Ako neko misli da su ovi opisi bola subjektivni, naravno da je u pravu. Svaki čovek bol doživljava individualno. Osećaj bola zavisi i od genetike, od tkiva svakog pojedina, od takozvanih neurotransmitera, od psihe, ali i od dnevne „formi“. Negativno raspoloženje recimo pojačava osećaj bola, pozitivno – smanjuje.