Najduži tunel na svetu

Lift se strelovito spušta hiljadu metara u dubinu zemlje. Dole, iz stena kaplje topla voda, sistem ventialcije spušta temperaturu sa 40 na 28 stepeni Celzijusa. Vlada polumrak, radnici teško dišu, na glavama imaju bele šlemove sa baterijskim lampama, na ledjima nose boce sa kiseonikom.

U toj neprijatnoj rupi, ispod planinskog sela Sedrun Švajcarci grade jendu od deonica najdužeg železničkog tunela na svetu – bazični tunel Gotard biće dugačak 57 kilometara.Sa ovog i još tri gradilišta radnici od 1993.će kopaju ispod Alpa. Ukupno, biće iskopano 13 miliona kubnih metara kamenja kako bi za deset godina ispod Alpa saobraćali vozovi velikih brzina – predvidjeno je da njihova brzina dostiže 250 kilometara na sat.

Tunel se buši neprestano u tri smene po osam sati.Ukupno će ispod zemlje biti prokopano 153 i po kilometara tunelske cevi, pristupnih prolaza i ostalog što je potrebno za nesmetan saobraćaj – dve trećine posla već je obavljeno.Ispod Sedruna stene su tako nestabilne da ne mogu da se koriste mašine za bušenje, nego se mukotrpno svakog dana miniranjem napravi po šest metara tunelske cevi.

Na nekim mestima zidovi se podupiru čeličnim lukovima na svakih 30 do 40 santimetara, a izmedju njih se postavlja čelična mreža i ubrizgava tečni beton.

Procenjuje se da će izgradnja tunela koštati pet i po milijardi evra, to je milijardu više nego što se prvobitno mislilo. Putovanje izmedju Ciriha i Milana biće skraćeno za jedan sat i trajaće dva sata i 40 minuta.Teretni vozovi saobraćaće maksimalnom brzinom od 160 kilometara na sat – dvostruko većom nego što voze sadašnjim prugama kroz Alpe.Osim toga, njihova težina biće udvostručena – sa sadašnjih dve na četiri hiljade tona.To znači da će se više robe prevoziti železnicom i da će kroz inače zakrčeni tunel Gotard saobraćati manji broj kamiona.

A lift koji danas prevozi radnike i mašine, od 2016.te godine sa stanice ispod zemlje voziće putnike do alpskog sela Sedrun na nadmorskoj visini od hiljadu i po metara – pravo na cvetne alpske livade ili skijališta.Planeri se nadaju velikom broju gostiju iz gradova – vozom će Cirih biti udaljen još samo jedan sat, Milano sat i po.

Ideju o izgradnji stanice ispod sela dala su dva školska druga – informatičar Mark Katomen i Artur Lorec.Ionako je bilo predvidjeno da se u tunelu sagrade stajališta za slučaj nužde – njih dvojica ubedila su prvo meštane, a onda i političare da će to biti spas za tourizam u tom regionu u kome se broj stanovnika neprestano smanjuje.Izgradnja stanice koštaće – u odnosu na ukupne troškove – neznatnih pedesetak miliona franaka i svakog sata tu će se zaustavljati po jedan voz iz pravca Ciriha, odnosno Milana.

A lift kojim će putnici izlaziti na površinu kroz šaht dug gotovo hiljadu metara već danas je turistička atrakcija. Gradjevinska firma koja gradi taj deo tunela jednom nedeljno vozi 15 posetilaca do gradilišta u utrobi brda.Cena karte – 60 evra.