"Najlakše se vlada u jednopartijskom sistemu"

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Sada će konačno biti zastupljeni i birači koji ne glasaju za velike stranke. Pri tome je svejedno kakva je politička orijentacija malih stranaka. U demokratiji svaki glas treba da se čuje. Argumenti u prilog cenzusu često zvuče nepristojno. Etablirani teško mogu da sakriju da je njima najvažnije da drže nove snage podalje od krugova moći. Osim toga, onaj ko kaže da više stranaka otežava vladanje, ignoriše važan princip: ne radi se o tome da se vladanje učini „lakim“, već o odrazu volje naroda. Uostalom, „najlakše“ se vlada u jednopartijskoj diktaturi“…

Gloke (Elde): „Ova presuda bez sumnje znači rizik. Može se desiti da desničarski populisti i antievropljani lakše osvoje glasove i sedišta u parlamentu u Strazburu. Ali, da li je centralni zadatak izbornog prava da onemogući snage koje nisu omiljene da učstvuju u političkom životu? – Nije, već su etablirane političke stranke te koje treba da se suoče sa evroskeptičarima i desničarskim populistima i da svojim argumentima spreče cepkanje političke scene.“

Rajn-nekar cajtung (Hajdelberg): „Odluka ustavnog suda je zapravo oduzimanje značaja Evropskom parlamentu. Zar od njega uopšte nešto zavisi? – Zavisi, naravno, jer njegovi poslanici glasaju o budžetu Evropske unije, imenuju komesare EU a donose i zakone.“

Landescajtung (Lineburg): „28 zemalja Evrope je organizovano u Uniji, ali kada je reč o censuzima za izbore za Evropski parlament, situacija je haotična. Neke države imaju visoke cenzuse; neke ih nemaju uopšte. Nemačka se sada pridružila ovim potonjim – doduše, samo kada je reč o izborima za EP. Razlika koju je Karlsrue napravio je zanimljiva i glasi: funkcionalnost Evropskog parlamenta nije presudna, i zato nije potreban ni cenzus od tri odsto. Ali, kada je reč o nemačkom Bundestagu, koji treba da funkcioniše, primerena je čak i viša klauzula – od pet procenata.“

Štutgarter nahrihten (Štutgart): „Ova presuda je samo jedno: kontraproduktivna. Ona slabi Evropski parlament a jača umor birača.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Sudije ustavnog suda u Karlsrueu su ukinule cenzus od tri odsto sa obrazloženjem da sve stranke moraju imati jednake šanse. To može biti u skaldu s pravom. Ali, jezivo je zamisliti da bi (desnoekstremna stranka) NPD uskoro mogla da predstavlja nemačke birače u nadnacionalnom telu. I ne samo to: zu mandate u Evropskom parlamentu idu i dotacije i radna mesta. Male stranke, koje u Nemačkoj s pravom ne bi dobile mesta da se razmašu, ovako mogu da dobiju nepotreban značaj – i to u telu koje se sve više upliće u nacionalna zakonodavstva.”

Rajn-cajtung (Koblenc): “Poslanici biraju predsednika Evropske komisije. Evropskiparlament proverava rad predsedništva Saveta Evropske unije. Plenum ima pravo odlučivanj o budžetu. Sve to je suviše značajno da bi moglo da se poveri jednoj rascepkanoj instituciji u kojoj sve više članova želi da uništiu Uniju.”

Vestfalen blat (Bilefeld): “Ova presuda je šamar za Evropski parlament. Tamo se trenutno guraju 163 stranke. Pad cenzusa od tri odsto bi mogao da u taj parlament katapultira šest do sedam novih grupacija iz Nemačke. Tada bi parlament postao još rascepkakniji a neke odluke će se donositi još teže. I pored toga, nema mesta panici. Može se poći od toga da će se umerene grupe kao što su Slobodni birači priključiti određenim poslaničkim klubovima i tako konstruktivno učestovati u daljem oblikovanju Evrope. A ako to ne učine, desiće im se da – poput populista Nacionaldemokratske stranke Nemačke ili Alternative za Nemačku – ostanu usamljeni borci za čije zahteve u vavilonskom Briselu niko neće imati sluha.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov I. Leon