Najmanji ostaje najveći

Metar i 69 centimetara skoncentrisane fudbalske umetnosti. Strah i trepet protivnika. Najtraženiji partner za razmenu dresova. Režiser igre i napadač – u jednom. Drugi najbolje plaćeni fudbaler na svetu. Genijalni tehničar koji dribla brzinom od koje se vrti u glavi. A pritom – skroman i sramežljiv onako kako se od takve megazvezde ne bi očekivalo.

„On samo želi da igra“ – tako Lionela Mesija opisuju njegove kolege, prijatelji i poznanici. A njegova porodica zna da mu je oduvek jedina želja za Božić bila – fudbalska lopta. „Hteo je samo loptu, inače bi se naljutio“, seća se Mesijev brat. Kao i toga da je još sa 13 godina sanjao da jednoga dana u rukama drži „Zlatnu loptu“ (Ballon d'Or) – priznanje za najboljeg fudbalera sveta.

Rekord do rekorda

Sada ga Mesi ima u rukama već četvrti put zaredom – kao prvi profesionalni fudbaler u istoriji. Ponovno je u senku bacio svog najžešćeg rivala Kristijana Ronalda i klupskog kolegu Andresa Inijestu.

Kao i 2010, Mesi je osvojio najprestižniju individualnu titulu u fudbalu, a da u ovoj godini nije ostvario niti jedan međunarodni trijumf. Uprkos tome, 2012. je bila Mesijeva godina: za svoj klub FC Barselonu postigao je 91 pogodak u zvaničnim susretima, 14 od toga u Ligi šampiona. Time je oborio 40 godina stari rekord Gerda Milera, koji je 1972. zabio gol ukupno 85 puta. Mesi je u svojoj dosadašnjoj karijeri osvojio gotovo sve što jedan fudbaler može da osvoji: pet puta je bio prvak Španije, dva puta pobednik nacionalnog kupa, tri puta pobednik Lige šampiona, dva puta Superkupa UEFA, osvojio je zlato na Olimpijadi.

Mesijevi golovi su često nešto posebno. U aprilu 2010. je u revanš-utakmici četvrtfinala Lige šampiona protiv Arsenala, koja je završila pobedom Barselone od 4:1, dao sva četiri gola za katalonski klub. Na kraju utakmice zamolio je sudiju da mu da loptu sa kojom se igrao susret. U martu 2012. je u revanšu osmine finala „kraljevske klase“ pobedu Barselone nad Bajerom iz Leverkuzena od 7:1 zapečatio sa čak pet pogodaka. Naravno da to nije uspelo ni jednom drugom fudbaleru u istoriji Liše šampiona. Mesi je, pored toga, prvi i do sada jedini igrač koji je u ligi najboljih tri sezone zaredom bio najbolji strelac.

Famozni ugovor na salveti

Put tog „fudbalskog čarobnjaka“ počeo je u argentinskom gradu Rosario 1987. Mali Lionel rodio se u porodici koja je živela u skromnim prilikama. Otac mu je zarađivao za hleb kao radnik u čeličani. Kao petogodišnjak, Mesi je počeo da trenira u fudbalskom klubu koji je vodio njegov otac. Vrlo rano je prepoznat kao vanserijski talenat, ali sa jednim nedostatkom – bio je izrazito niskog rasta. Zbog manjka hormona u kostima, Mesi je patio od poremećaja u rastu.

U Argentini ni jedan klub nije hteo da mu plati medicinski tretman zbog čega je njegova porodica odlučila da se preseli u Španiju. Tada 13 godina star, samo 1,43 centimetra visok i 40 kilograma težak dečak, predstavio se šefovima Barselone. „Angažovao sam ga u roku od pola minuta“, rekao je tadašnji menadžer Barse Karlos Resač. Prvi ugovor bio je sročen na jednoj salveti. Ona i danas visi uokvirena na zidu porodične kuće Mesijevih.

Fudbalu dati novo ime – nazovimo ga Mesi!

U oktobru 2004, sa 17 godina, Mesi je prvi put zaigrao u prvoj španskoj ligi. Iduće sezone dobio je stalno mesto u prvoj postavi. Godine 2005. prihvatio je špansko državljanstvo tako da ga više ne „kači“ pravilo o strancima u ligi. Njegov ugovor sa Barselonom je u decembru produžen do 2018. Na glasine o navodnom odlasku iz katalonskog kluba, fudbalska superzvezda često odgovara rečima: „Barselona je moj dom.“

A dok je Mesi sa Barselonom osvojio gotovo sve titule, to se ne bi baš moglo reći i za argentinsku reprezentaciju. Argentinci već godinama čekaju da njihov genijalni sin i u dresu reprezentacije počne da pokazuje ono što zna. U svojoj domovini nije baš omiljen. Mnogo puta izneverio je velika očekivanja svojih sunarodnika. Osim toga, smatraju ga „Polušpancem“, odnosno „Polukataloncem“. Ali, bez obzira na Ahilovu petu zvanu reprezentacija, Lionel Mesi bio je i ostao najbolji fudbaler na planeti. Jedan španski sportski reporter u euforiji je jednom čak predložio: „Moramo fudbalu da damo novo ime. Nazovimo ga Mesi!“

Autorke: Olivija Fric / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković