Najopasniji vulkan Evrope
6. jul 2017.
Do najopasnijeg vulkana Evrope – neki ga svrstavaju čak i u kategoriju „super-vulkana“ – može se stići i javnim prevozom. On je praktično u predgrađu Napulja. To ne znači da to mnogi rade, jer ne zove se taj vulkan uzalud „Flegrejska polja“ (Campi Flegrei) – na starogrčkom bi to značilo „Polja koja gore“. Tu je buka kao u nekakvoj fabričkoj hali, neprestano ključa, a nad poljem se izvijaju smrdljiva isparenja koja zaudaraju na pokvarena jaja. Inače, čitavo to područje je relativno ravno i nimalo ne izgleda tako preteće kao Vezuv koji se uzdiže dvadesetak kilometara istočnije. Stručnjake međutim manje brine Vezuv, a više ta smrdljiva polja. Na tom mestu bi, naime, moglo da dođe do nepojmljive katastrofe.
Mnogo toga se zna o erupciji Vezuva godine 79. kada su uništeni Pompeja i Herkulaneum. Geolozi su izračunali da su u toj erupciji iz zemljine utrobe izašla oko četiri kubna kilometara stenja i lave koji su uništili sve živo oko sebe. Ali geolozi znaju da su i Flegrejska polja već jednom eksplodirali, pre nešto manje od 40.000 godina. A u toj eksploziji nije izašlo četiri, nego 350 kubnih kilometara lave i stenja! Ostaci te erupcije pronađeni su i na obalama Crnog mora, u srcu Rusije.
Tržnica izašla iz mora
Još osamdesetih godina prošlog veka videlo se da se tamo nešto opasno događa. Tlo se u relativno kratkom periodu podiglo za gotovo dva metra i da bi se to videlo nije bio potreban nekakav stručnjak. Ne veći stručnjak od sedamdesetogodišnjeg napuljskog ribara Marija koji nam priča kako su se ribarski brodići nasukali na pesak pre nego što su dospeli na mesto gde su do pre para dana pristajali.
Odavno postoje dva nivoa luke: tamo gde su ranije pristajali veliki brodovi, sada su samo male barke. Iz mora su izronile čak i ruševine starorimske tržnice koje su vekovima bile pod vodom – sada su inače oko nje kafići i restorani. Zemlja se neprestano tresla i osećalo se da ispod površine „vri“, seća se i Marina koja je tada bila devojčica.
Ali kao što je počelo, tako se osamdesetih i primirilo. Zašto – to ne zna niko. Takvo uzdizanje tla često je pokazatelj skorašnje erupcije, objašnjava Tomas Valter, ali problem je što to nije sigurna stvar. Valter je geolog iz nemačke i jedan je od mnogih koji proučavaju vulkane na jugu Italije. U opservatoriji Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Napulju postoji mnoštvo ekrana na kojima se neprestano prati i meri sve što se događa s tamošnjim vulkanima. Meri se temperatura i podrhtavanje, analiziraju gasovi... Ništa ne prođe neopaženo. Ali jedno pitanje uvek ostaje otvoreno: kada će ponovo doći do erupcije?
Hoće li ipak...
Valter nam kaže: „S vulkanima je kao sa ljudima. Morate da znate njihovu istoriju da biste ga zaista poznavali. Svaki vulkanski sistem je drugačiji, pa i između Vezuva i Flegrejskih polja leže čitavi svetovi.“ Naravno da je uvek u pitanju pomeranje tektonskih ploča između kojih onda prodre usijana lava. Nije sporno ni to da je uzdizanje tla čest pokazatelj skorašnje erupcije. Uostalom, zapisano je da je erupcija Vezuva u vreme starog Rima počela nakon što su građani prvo ostali bez vode: zemlja se uzdigla i prvo uništila rimski vodovod.
Ali kod Flegrejskih polja se još 1538. tlo uzdiglo i zaista je usledila erupcija, doduše ne takva kao u pradavno doba. A osamdesetih godina prošlog veka nije bilo ništa. Možda je to bila samo vodena para iz podzemnih jezera do kojih je doprla magma. Stručnjaci bi mogli da potraže odgovor bušenjem zemlje, tako bi stigli do nekih tri kilometra dubine. Ali tamošnje stanovništvo ne želi ni da čuje da se tamo nešto buši: suviše se boje da će se tako probuditi uspavano čudovište.
A ono zapravo i ne spava: nivo zemlje ponovo se diže i već 2013. je stepen opasnosti podignut na nivo „žuto“. „Znakovi su alarmantni, ali bilo je i ranije uzdizanja, a da nije bilo erupcije. Trenutno smo još uvek daleko od onakvih pomicanja tla“, kaže nemački geolog Valter. Njegov italijanski kolega Roberto Isaia nije tog mišljenja. Isaija je inače taj koji se usuđuje da priđe Flegrejskim poljima mnogo bliže nego brojni turisti koji sve to fotografišu sa bezbedne daljine, pa onda odlaze „od tog smrada“.
„Bolje vam je da ne budete ovde“
I okolno stanovništvo živi u nekakvoj čudnoj opuštenosti: tu su, kažu, živeli i njihovi očevi – i očevi njihovih očeva. Neće vulkan valjda baš sad da se probudi, bar ne dok su oni živi. Postoje planovi za evakuaciju civilne zaštite, a nakon uzdizanja tla osamdesetih okolno stanovništvo zaista je i evakuisano. Ali prolazili su dani i nedelje pa su se i vratili – i to bez zvanične objave o prestanku opasnosti.
Isaia takođe radi za Nacionalni vulkanološki centar i iako stalno obilazi Flegrejska polja, prilično je siguran da je to svakim danom sve opasnije. Zemlja sve češće podrhtava, pritisak raste: „Trend potpuno jasno pokazuje prema gore“, kaže geolog. „Polja koja gore“ nisu nikakva apstraktna opasnost, već sasvim realna, upozorava Isaia i iz ranca vadi satelitske snimke. „Pogledajte, čitavi delovi Napulja su u stvari na vulkanu, čak i stadion Napolija. Možete li to da zamislite?“
Merenja i opservacije vulkana po pravilu mogu da pruže relativno dobru prognozu da li će doći do erupcije. Ali ta prognoza nikada nije sto odsto sigurna. Jedini savet koji italijanski geolog može da nam da za slučaj erupcije tog „super-vulkana“ na „Flegrejskim poljima“ jeste: „Bolje bi vam bilo da ne budete ovde“.
Ali gde? Koliko daleko od Napulja? Geolog sleže ramenima. „Ko zna? Ali za svaki slučaj, ni Australija nije tako loša ideja…“