Najteži problem na Balkanu

Iako nije planirano da se na sastanku Saveta ministra spoljnih poslova Evropske unije razgovara o Bosni i Hercegovini, situacija u toj zemlji i eskalacija protesta, uz insistiranje delegacija Slovenije i Hrvatske, nametnuli su Briselu to još neodgovoreno pitanje: šta i kako dalje sa BiH? Šefovi diplomatija zemalja članica složni su u oceni da je situacija u BiH „teška i zabrinjavajuća“. Zajednički stav je i da BiH mora krenuti napred kao jedinstvena zemlja, a većina insistira na odlučnom i jasnom stavu EU. Za sada se o ideji visokog predstavnika Valentina Incka o mogućem slanju dodatnih EU trupa, ne razmišlja.

„Valentin, moj dragi prijatelj, govorio je o tome kao o hipotetičkoj situaciji“, izjavila je šefica diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton. „Najvažnije u ovom trenutku jeste da rukovodstvo u toj zemlji razmisli i razume ozbiljne brige koje njihov narod ima. Ne da se bave nekim konkretnim pitanjima, već šire, o ekonomskoj situaciji. U Bosni i Hercegovini ima mnogo lidera i vreme je da počnu da pokazuju svoje liderstvo, a mi ćemo ih podržati na tom putu“, kaže Ešton.

Ono što se prošlog petka dogodilo u BiH za šefa diplomatije Velike Britanije Vilijama Hejga, predstavlja „poziv za buđenje“, ali ne samo za političare iz BiH, već i za Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu: „Moramo da uložimo više napora kako bismo pomogli BiH da krene ka EU i NATO i kako bi se stagnacija u vlasti u BiH okončala. To će postati sve važnije pitanje u mesecima koji slede“, smatra Hejg.

Prvo rešavati životna pitanja

Pored šefa britanske diplomatije, i ministri spoljnih poslova Hrvatske, Vesna Pusić, i Slovenije, Karl Erjavec, pozivaju Evrpsku uniju na veći angažman kada je BiH u pitanju. Dok Slovenija predlaže da se u slučaju BiH primeni „model po ugledu na dijalog Beograda i Prištine“, gde je sama visoka predstavnica Ketrin Ešton preuzela odgovornost za medijaciju u rešavanju problema, zvanični Zagreb dodaje i sledeće: „Stav Hrvatske je da se za BiH treba osmisliti jedan specifičan model približavanja EU . Umesto da se unapred moraju rešavati neka specifična pitanja, mi smatramo da bi bilo važno da proces započne, on se ne mora zvati skrining, može prethoditi skiningu, i unutar tog procesa rešavale bi se specifične teme. To znači i da bi se 'Sejdić Finci' i druge teme o kojima se govori, rešavale u okviru tog procesa, a ne kao preduslov“, objasnila je Pusić.

Već ranije su evropski analitičari pozivali zvanični Brisel da, „zarad pokretanja BiH iz političkog ćorsokaka“, pitanje primene odluke Evropskog suda za ljudska prva, u slučaju „Sejdić-Finci“, ne koristi kao preduslov za napredak zemlje u procesu evrointegracija, već da to, po mnogima „suštinsko i komplikovano državno pitanje“, rešava postepeno kroz proces približavanja članstvu.

U Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI) ocenjuju da bi EU trebalo da „preispita svoju politiku uslovljavanja kandidature BiH implementacijom presude „Sejdić-Finci“. „Smatramo da bi Evropska unija trebalo da popusti, da dozvoli Bosni i Hercegovini da se kandiduje za članstvo. U okviru pristupnog procesa, BiH će svakako morati da napravi ustavne reforme i tada ponovo pokuša da primeni Sejdić Finci presudu“, kaže za Dojče vele Alekasndra Štiglmajer iz ESI.

Očaj nema nacionalni predznak

I dok je na evropskim zvaničnicima da razmotre i dogovore se oko eventualne nove strategije za BiH, ono oko čega su svi složni jeste da je stabilna i jedinstvena BiH važna za stabilnost celog regiona.

„Bosna i Hercegovina je najteži problem koji imamo na Balkanu. Moramo da odbranimo princip da je BiH jedna zemlja, a ne skup tri ili četiri zajednice. Nadam se da i u Evropskoj uniji i u BiH ima dovoljno onih koji žele da vide BiH kao jedinstvena zemlja ide u dobrom pravcu“, poruka je ministra spoljnih poslova Luksemburga Žana Aselborna.

U Briselu se naglašava da je posebno važno da događaji u BiH ne poprime nacionalni predznak, kao i da političari „ne guraju stvari u tom pravcu“. Ocenjuje se i da je evropski put zemlje je jedna od retkih stvari koja, bez obzira na etničku pripadnost, ima svoj legitimitet u javnosti BiH. „Građani BiH su pokazali da njihovo strpljenje ima limit. Kada zemlja nema pozitivnu agendu onda ljudi stavljaju svoju agendu“, smatra slovački ministra spoljnih poslova Miroslav Lajčak, i dodaje:

„'Sejdić-Finci' nije odgovor na ono što ovi ljudi očekuju. To je ozbiljna poruka političkim liderima u BiH da se manje bave svojim igrama, a više rešavanju socijalno ekonomska pitanja. To je signal i za EU da sagleda širu sliku situacije u BiH“, zaključuje Lajčak.

Iz Evropske unije poručuju Bosna i Hercegovina nema taj luksuz da bez ikakvog preokreta gubi vreme i čeka sledeće izbore, ali i da svima mora da bude jasno da iz nasilja i haosa može nastati samo nešto gore, a ne bolje.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković