Najveća greška Džordža Buša

Za veliku grešku u svom mandatu - Irački rat, zbog čega duboko žali, odlazeći američki predsednik Džordž Buš okrivio je tajne službe i njihove pogrešne informacije o oružju za masovno uništenje. U jednom TV intervjuu Buš je rekao: „Želeo bih da su informacije tajnih službe bile drugačije“.

On međutim nije rekao da li bi, u slučaju da su informacije bile drugačije, odlučio da povede rat protiv Iraka. „Veliki broj ljudi su svoj ugled stavili na kocku i rekli da je oružje za masovno uništenje razlog za uklanjanje Sadama Huseina“ piše na naslovnoj strani Frankfurter algemajne cajtung.

U Zidojče cajtungu čitamo: Istina i laž su u američkoj politici najvažniji pojmovi, iako određeni broj američkih predsednika; Nikson, Regan ili Klinton nisu prezali od toga da povremeno govore neistine. Ali Bušovo pozivanje na pogrešne informacije, spada u najgrublja izobličavanja stvarnosti.

Posle 11. septembra, Amerika je napala Avganistan, jer je tamo sklonište našao nalogodavac masovnog ubistva Osama Bin Laden, ali još tada je stvarni cilj zapravo bio Irak. Novinar i pisac Bob Vudvord obelodanio je koliko su Bušovi najbliži saradnici opsednuti Irakom. Bagdad su još od početka na nišanu držali bivši ministar odbrane Donald Ramsfeld i sokolovi Pol Volfovic i zamenik predsednika Dik Čejni.

Strožije sa utajivačima poreza

Nezaobilazna tema je privredna kriza. Nemačka vlada naporno radi na novom konjukturnom programu. U velikoj, crno-crvenoj koaliciji koju čine partije CDU/CSU i SPD raste zabrinutost da do sada preduzete mere protiv recesije neće biti dovoljne. Zidojče cajtung piše da su, uprkos svih demantija, u punom jeku pripreme daljih mera za oporavak konjukture.

Frankfurter Algemajne cajtung na prvoj strani piše da će kazne za utajivače poreza ubuduće biti daleko strožije. Ko bude od države prikrio krupnije sume, završiće iza rešetaka. Već kod šteta od 50.000 evra preti kazna od šest meseci zatvora.

Nemački jezik u nemački Ustav

Do oštrih političkih sporenja došlo je zbog zaključka o nemačkom jeziku na partijskom kongresu CDU. Špigel u internet izdanju detaljno izveštava o predlogu delegata CDU da se Nemački jezik uvrsti u Ustav, što je naišlo na proteste SPD i Zelenih, a dočekano nerazumevanjem i kod Turske zajednice, ali i same kancelarke Angele Merkel.

Mnogi delegati CDU još nisu bili ni stigli u sajamsku halu u Štutgartu, gde se održavao partijski kongres, kada su se prisutni već izjasnili da se kroz nemački Ustav zaštiti nemački jezik. To se šefici CDU Angeli Merkel nije dopao:

„Ja sam bila protiv toga. Ja ne smatram da sve treba da se reguliše kroz Ustav. Sada imamo zahteve iz kulture, sporta, pitanja porodice i nemačkog jezika. Moramo da pazimo da se takva praksa ne postane inflatorna.“

Šef poslaničke grupe SPD u Bundestagu Peter Štruk izjavio je da je sada partija Unije striktno naglašavala da je protiv izmena Ustava, ali je SPD spreman da o toj temi razgovara pod određenim uslovima. Partije Unije moraju za uzvrat da prihvate razgovor o unošenju u Ustav prava dece ili sport.

Šef partije Zelenih Ezdemir, kritikovao je odluku donetu na partijskom kongresu CDU: „Da li to znači da ja, kao Švaba, moram da govorim samo književnim jezikom?“

Turska zajednica veoma se uzbudila: Teško je razumljivo zbog čega je neophodno da se Nemački jezik uvede u Ustav, rekao je predsednik Turske zajednice Kolat: „To ne sluti na dobro. Određeni političari, pre svega u redovima CDU, ponovo koriste već prisutni strah i klišee protiv migranata i migrantkinja.“