Najveća zasluga i primerena zaštita

Renomirani “Velt” donosi intervju sa novim šefom UNMIKa, Joahimom Rikerom u kojem on pored ostalog kaže:

„Trudiću se da sarađujem i sa Beogradom i sa kosovskim Srbima. Beograd igra odlučujuću ulogu. Mi smatramo da sprečava kosovske Srbe da se politički i ekonosmi integrišu. Neke probleme je prouzrokovala ta blokada u integraciji. Ne negiram da ponegde još ima problema u slobodi kretanja. Najvažnije je, međutim, da kosvski Srbi učestvuju u institucijama i privrednom i političkm životu. Naš je utisak da i tamo ima drugačijih mišljenja ali da je tvrda linija ta koja odlučuje i koja sprečava kosovske Srbe da se integrišu. Mere zaštite koje Kfor sprovodi delom su mere predostrožnosti. Što se tiče slobode kretanja Srba sigurno se u obzir mora uzeti i subjektivno poimanje stvari. Odvajanje severa Kosovo neće biti dopušteno. Ono što se dogodilo u martu 2004. na Kosovu se više ne mođe ponoviti jer smo mi bolje pirpemljeni na tako nešto ali i jer je politička eliota zrelija. Moj je utisak da je delegacija iz Prištinena pregovorima u Beču iznela konstruktiven predloge mada smatram da ima još mogućnost da se pokaže fleksibilnost.“,

kazao je nemački diplomata u intervjuu za ovaj konzervativni dnevni list iz Berlina. Takođe prstonički „Tagescajtugn“ piše o istraživanju delovanja državne bezbendosti, Sekuritate, za vreme komunističkog rećima u Rumuniji:

„Tek je prošle godine predsednik Trajan Basesku, koji je na fukciji od kraja 2004, naredio tajne službe da sve arhive preda službi za obradu tih podataka. Od juna prošle godine CNSAS je preuzeo svu dokumentaciju Sekuritate i to i deo onih akata koje su do tada bili proglašeni za tajne i od značaja za bezbednost. Ali, Basesku je išao i dalje. Početkom godine je na njegov zahtev osnovna istorijska komisija za ispitivanje komunističkih zločina u Rumuniji. Parlament trenutno raspravlaj o strožijoj proveri prošlosti političara, visoki državnih službenika i javnih ličnosti kako bi se utvrdilo da li su bili saradnici Sekuritate. Debata s evodi i oko proširenja nadležnosti CNSAS. Basesku je prošle nedelje naložio da sva dokumentacija Sekuriate mora da bude predata nadležnoj službi.“,

piše ovaj levičarski dnevnik iz Berlina. Komentarišuči mogućnosti da nemački vojnici učestvuju u mirovnoj misiji u Libanu uticajni „Handelsblat“ podseća:

„Kada e Bundesver u proleće 1999. učestvovao u vojnoj akciji NATOa na Koaovcu, savezni kanclar Gerhard Šreder naveo je tri najbitnija razoga za prvi inostrasni borbeni angažman Nemake u posleratnoj istoriji: demačka snosi moralnu odgovrnost za zlodela iz Drugg svetskog rata i ne sme da dopusti da se ona ponove samo sat vremena leta daleko; da Evropa mora da nastupa jednsveno kada su u pitanju globalnopolitie opasnosti; i da mežunaorndi intersi zemlji kao punooravnog člana meunarode zajenidce zahevju preuzimanje pune internacionlane odghvonrosi. Ondašnja odluka kancelara ostaće verovatno najveća zasluga njegove vlade o kojoj će se i za 30 godina čitati u udžbenicima istorije. Sbi argetni koji su važili za nemački angažman na Kosovu 1999. važe još više za Liban.“,

smatra ovaj neoliberalni list iz Diseldorfa. Nadregionalni „Frankfuretr rundšau“ bavi se, kao i većina novina, situacijom u Nemačkoj posle hapšenja dvojice libanskih mladića osumničenh za neuspeli pokšaj napada na dva voza:

„Istraćiteli do sada nisu prdočili ni jedan dokaz da su osumnjičeni delovali kao deo globalne terorističe mreže islamističko nasrojenja koja je i inače veoma labava. Pojeidni mediji doveli su ih u vezu s azabranjeim udurženjem Hisb-ut-Tahir ali to nije dokazano. Pa i ako su pripadali ovoj hrpaciji to neij dokaz da su delovali kao deo globalne terorističke hobotnice. Protiv te pretpostavke govore neke poznate činjenice: ttrapavo izvedeno delo i neupeli pkušaji da se izbegne hapšenje. Pa je ipak jedno sigurno: video-nadzor će biti prošitren a antiteroristička banka podatak aće ibiti uspostalejna. Ćelimo da budemo primereno zaštićeni ali ne i preterano plašeni. Nakon hapšenja druog osumnjčenog debata o meama bezebdnosi trebalo bi da pretsane dok se ne utvrde motivi dela.“

zaključuje ovaj levoliberlani dnevni list iz Frankfurta na Majni.