Najveće nuklearne nesreće
12. mart 2011.
April 1986.
Najteža katastrofa dogodila se u ukrajinskom Černobilu, tada delu Sovjetskog Saveza. U eksploziji grafitnog reaktora, na licu mesta je poginulo 32 ljudi. U godinama i decenijama koje su usledile, od posledica havarije umrlo je na hiljade ljudi.
Oko 120.000 ljudi je moralo zauvek da napusti svoje domove koji su bili ozračeni i našli se u okviru nove zabranjene zone. Vetrovi i oblaci su radioaktivni materijal "transportovali" i do drugih delova Europe.
Mart 1979.
Najveća atomska nesreća na teritoriji SAD dogodila se u nuklearki Ostrvo tri milje (Three Mile Island) u Harisburgu, u Pensilvaniji. Radioaktivni oblak tada je registrovan i nekoliko stotina kilometara od mesta nesreće. Više od 200.000 ljudi moralo je da napusti svoje domove.
Oktobar 1957.
U jednoj nuklearnoj elektrani kod Vindskejla u Velikoj Britaniji odjednom je izbio požar u reaktoru koji je služio za proizvodnju plutonijuma. Radioaktivni gasovi zatrovali su područje površine od nekoliko stotina kvadratnih kilometara. Od posledica havarije umrlo je najmanje 39 ljudi.
Avgust 1957.
Svet je za jednu od najvećih nuklearnih katastrofa saznao nekoliko godina nakon što se ona zaista dogodila. U sovjetskoj fabrici plutonijuma Majak, eksplodiralo je podzemno skladište sa tečnim, radioaktivnim otpadom. Najmanje 1.000 ljudi je poginulo, više od 10.000 je došlo u kontakt sa radiokativnim materijalom.
Do danas nema pouzdanih brojki o razmerima nesreće. Ozračeno je područje od oko 12.000 kvadratnih kilometara. Jedan sovjetski naučnik, koji je emigrirao, 1976. godine je odao tajnu o nesreći. Ipak, Moskva je havariju zvanično priznala - tek 1990.
Autor: dpa/sma
Odgovorni urednik: Dijana Roščić