Najveći putnički avion na svetu

Novi, džinovski Erbas A380 prvi put bi mogao poleteti najkasnije 31.og marta, jer je predsednik koncerna Noel Foržar obećao prvi let u prvoj četvrtini ove godine.Zna se da će probni pilot biti Klod Lele, da će avion poleteti iz Tuluza, da će iznad Atlantika u blizini Bordoa dostići brzinu od 648 kilometara na sat, a onda će postepeno usporavati, da bi ponovo ubrzao do maksimalne brzine – tehničari žele da provere da li sve funkcioniše normalno.

Niko ne računa na to da bi avion mogao da padne, ali će ipak svih šest članova posade poleteti sa padobranima na ledjima, a napravljen je i plan napuštanja letelice u slučaju nevolje.

Duž aviona rasporedjeni su najrazličitiji instrumenti koji će meriti ravno šest hiljada raznih vrednosti.Videokamere će registrovati svaki pokret gigantske letelice.Preko televizije milioni potencijalnih putnika moći će da posmatraju prvi let, ali će ga još pažlivije posmatrati, na primer, Joahim Šnajder iz Lufthanze koji bi trebalo da da stručnu ocenu aviona – nemačka kompanija za sada je naručila 15 komada za četiri milijarde evra.Medjutim, u takvim ugovorima predvidjena je mogućnost odustajanja od kupovine u slučaju ozbiljnijih problema.

Let će pažljivo pratiti i predstavnici osiguravajućih društava – najviše osiguranje za avione do sada je iznosilo dve milijarde evra po letelici.Za A380 ono bi moglo biti izmedju dve i po i tri milijarde evra – tim novcem bilo bi isplaćeno obeštećenje za 555 potencijalnih žrtava – toliko će u avionu u proseku biti putnika – plus sve štete koje pričini letelica koja padne natovarena sa 310 hiljada litara kerozina. Stručnjaci iz osiguranja kažu da je lako odrediti visinu premije za letelice koje su već godinama u vazduhu – kod njih se već desilo sve što je moglo da se desi i više nema iznenadjenja.Medjutim Erbus 380 je jedinstven – do sada nije napravljen nijedan sličan avion.

Konstruktori aviona znaju da ih tokom perioda testiranja očekuju mnogobrojna iskušenja.Zbog njegove veličine nije bilo moguće proveriti ponašanje svakog elementa.Jedan od najvećih problema su vibracije ogromnih krila.Njihova površina iznosi 845 kvadratnih metara i dovoljna je da se na njoj podigne bez problema šest porodičnih kuća.”Što je veća površina krila, to je niža frekvencija vibracija”, kaže Horst Bajer, profesor vazduhoplovstva na univerzitetu u Minhenu.A upravo takve vibracije imaju ogromnu snagu – poznato je da vojnici koji u korak marširaju preko mosta mogu izazvati njegovo ljuljanje sa kobnim posledicama.

Već u razvojnoj fazi tehničari su se mučili sa tim vibracijama. Posvećena je maksimalna pažnja stabilnosti prilikom vezivanja krila sa trupom aviona i na tom mestu ona su debela tri i po metra.To je tri puta više nego kod Boinga 747, do sada najvećeg putničkog aviona.”Problem se ne rešava tako što se malo produži crtica za konstrukcionom tablom, jer kada se veličina nekog dela poveća dva puta sile se često učetvorostruče”, kaže profesor Bajer.

Veličina krila može predstavljati hendikep još iz jednog razloga – ona iza aviona stvaraju snažne turbulencije.One će prvi put biti precizno izmerene prilikom probnog leta.A što su veće turbulencije, to duže moraju da čekaju avioni koji poleću posle Erbasa 380.To, opet, povećava aerodromske takse.

Konstruktori su nastojali da smanje turbulencije raznim aerodinamičnim trikovima u dizajnu letelice, ali to je stalno povećavalo njenu težinu.Na kraju je Erbas 380 prazan bio težak 290 tona – 14 više nego što je bilo predvidjeno. Zahvaljujući korišćenju novih materijala težina je smanjena, ali je avion i dalje pet tona teži nego što je bilo predvidjeno.A gvozdeno pravilo glasi da svaki suvišni kilogram godišnje košta sto evra – pet tona znači pola miliona evra.Medjutim, konstruktori tvrde da avion neće trošiti više od 2,9 litara kerozina po putniku i sto kilometara leta.

Pilot i istraživač Džon Hansmen sa Masačusetskog instituta za tehnologiju smatra da Erbus 380 predstavlja novi socijalni kvalitet na nebu.Naime, posledice velike nesreće ne bi se merile samo prostim brojem žrtava – u takvom slučaju pojavile bi se principjelne sumnje u takvu vrstu velikih transportnih sredstava, smatra Hansmen.