Najviše zahteva za azil iz Srbije

„Zloupotreba“ znači da građani pomenutih zemalja dolaze u Nemačku da bi tu zatražili azil. Bavarska je zato juče (21.10.) od Srbije zatražila da zaustavi priliv takvih posetilaca, piše nadregionalni minhenski dnevnik Zidojče cajtung. Bavarska je dalje naglasila da su zahtevi za dobijanje političkog azila uzaludni, jer u Srbiji niko nije politički progonjen, kako je to formulisala bavarska ministarka za Evropu Emilija Miler posle sastanka sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem u Beogradu.

„Statistike pokazuju da su Srbi postali najveća grupa posetilaca koji traže azil: na drugom mestu su Avganistanci, a na trećem - Makedonci. Tokom ove godine, 2660 Srba je podnelo odgovarajuće zahteve – što je tri puta više nego tokom čitave 2009. Kada je reč o Makedoncima, ove godine je bilo 1500 zahteva: deset puta više nego lane. Više od 98 odsto tih zahteva je odbijeno. Čak ni organizacija „Amnesti internešnal“ u svom godišnjem izveštaju ne govori o političkim progonima u Srbiji i Makedoniji – sa jednim izuzetkom: aktivisti koji se bave ratnim zločinima ili korupcijom, u Srbiji su ugroženi, a vlasti ih ne štite.

Prema proceni Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke, azil traže da bi dobili novac iz programa za povratnike. To je pokazala anketa u kojoj su učestvovale nemačke pokrajine, kako se prenosi u jednom cirkularnom pismu Ministarstva. Povratnici mogu da dobiju 250 evra za gorivo ili 400 evra za „prvu pomoć“. Savez nemačkih pokrajina je zato zaustavio isplatu ove pomoći Srbima i Makedoncima. (…) Prema informacijama srpskih medija, broj onih koji traže azil je porastao i u Švedskoj i Belgiji. U Švedskoj je samo ove godine bilo 3000 takvih zahteva srpskih posetilaca. Pored Roma, radi se uglavnom o Albancima sa juga Srbije. Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman govori o otvorenoj zloupotrebi. On se založio da se, ako se taj trend nastavi, Srbima i Makedoncima ponovo uvedu vize“, piše Zidojče cajtung.

Neću da moja fasada bude na Strit vju

244.237 nemačkih domaćinstava ne želi da im se zgrade i kuće vide u Guglovom servisu „Strit vju“. Ovaj servis omogućava da se virtuelno krećete svetskim gradovima u svim pravcima kao da ste tamo, a to su omogućile specijalne Guglove kamere koje su prošle ulicama i zabeležile sve što „vide“ oko sebe. Pomenuta domaćinstva traže da Gugl na snimcima učini neprepoznatljivim fasade iza kojih žive. Evo šta o tome misle nemački dnevni listovi.

Noje osnabiker cajtung (Osnabrik): „Šetkanje centrom Barselone, pogled u izloge na Šanzelizeu, ili razgledanje promenade na Palma de Majorki: nikakav problem sa Guglovim Strit vju – servisom. Ali, oni koji se udube u način funkcionisanja tog servisa, moraju da se suoče sa neprijatnim saznanjem da internet-gigant čiji je udeo na tržištu internet-pretraživača veći od 90 odsto sakuplja i pohranjuje sve moguće informacije. (…) Da li je 244.237 žalbi mnogo ili ne, nije ni važno; važnije je saznanje da ni sa Guglom niko ne može da zaviri iza fasada. Jer, ono što pokazuje Strit vju, ionako može da vidi svaki prolaznik u dotičnom gradu“.

Emder cajtung (Emden): „Građani su imali rok za ulaganje prigovora na slikanje za Strit vju. Rok za ulaganje prigovora. Tako nešto se obično čuje u ophođenju sa vlastima. Gugl, ako baš i ne glumi vlast, jasno pokazuje da se smatra višom silom (…) Postavlja se pitanje kuda će nas to na kraju odvesti…“

Pforchajmer cajtung (Pforchajm): „Samo tri odsto domaćinstava? Ali, kada se pažljivije pogleda, to je četvrt miliona ljudi koji se bune – dakle, ne baš tako malo. Možemo biti sigurni da bi taj broj izgledao sasvim drukčije da je Gugl od svakog domaćinstva tražio da se izjasni da li pristaje ili ne pristaje na slikanje“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković