Napad na demokratiju i slobodu mišljenja

Tagescajtung: „“Cilj terorista je uvek širenje straha i panike. Posle napada koji je izveden u sredu, strah se uvukao u redakcije. Teško će biti izboriti se sa strahom kojim su ubice pucale na svest novinarki i novinara. Možemo li odagnati strahove, kada postoje ljudi koji pitanje: šta sme satira, rešavaju mecima? Onaj ko za svoj život više nije siguran, sve je drugo osim slobodan. Oslobađanje od straha je glavna pretpostavka za slobodu – i za slobodu štampe.”

Berliner cajtung: „Stradali u Parizu su heroji. Kao takve moramo da ih vidimo. Kao svaka nasilna smrt i njihova smrt je potpuno besmislena. Ko god sada pokuša da ih iskoristi za svoje ciljeve čini svetogrđe. Moramo da se nadamo i molimo, u svim religijama sveta, da taj čin neće zloupotrebiti pogrešni ljudi za pogrešnu politiku ili neka nova pogrešna dela. Mi, svi pojedinačno, ali i mediji moramo da branimo demokratiju i slobodu, kojima pripada i sloboda mišljenja. I moramo da budemo svesni našeg prava na slobodu mišljenja.“

Vestfalen post: „U današnjem izdanju želimo smo da istaknemo osnovno pravo na slobodu mišljenja. Jer kolege koje su stradale u Parizu nisu samo novinari, već i bračni partneri, sinovi, ćerke, očevi i majke. Oni su žrtve nehumane i cinične borbe ekstremista koji našoj zemlji žele da uskrate pravo na slobodu. To međutim nećemo dozvoliti. To što se u Parizu desilo je napad na slobodarski poredak u Evropi. Jedan takav čin teško je bio zamisliv, do juče u 11:30, kada su ideološki fundamentalisti napali prostorije redakcije i otvorili vatru. Saradnici magazina - koji je u prošlosti više puta bio poznat po provokantnim karikaturama Muhameda – bili su nemoćni pred dobro pripremljenim napadačima. Ništa ne menja ni činjenica da je zgrada bila pod nadzorom policije. Povezanost ideologije i terora iza sebe ostavlja duboko pogođeno društvo i širi strah. Jer taj fundamentalizam neće uznemiriti samo novinare i medije. On će promeniti društvo. On testira mogućnosti našeg državnog sistema. Ali on potcenjuje snagu slobode. Zato ćemo i ubuduće govoriti ono što smislimo. I dalje ćemo kritikovati ono što mislimo da treba – to smo dužni žrtvama Pariza i njihovim porodicama.“

Badiše cajtung: „Ispravno je kada političari, naročito sada, ukazuju na opasnost od islamističkog ekstremizma. Ispravno je i važno da se bezbednosne službe svim sredstvima suprotstave toj opsnosti, koja preti pravnoj državi. Slobodi treba zaštita, iako ona možda nije savršena u slobodnom društvu. Jednako važno je međutim, upravo sada sprečiti generalizovanje. Razum je neophodan. Krvavi čin ne znači da su milioni muslimana koji ovde žive potencijalni počinioci nasilja. Naprotiv. Većina njih ovde žive kao mirni građani ili su ovde pronašli utočište od islamističkog nasilja. Zajedno sa njima moramo da se borimo za vrednosti demokratije, umesto da slušamo one koji zbog događaju u Parizu ističu kako su oduvek znali da islam osvaja Zapad.“

Rajniše post: "To je napad na vrednosni sistem zapadnog sveta. Na slobodu štampe. Taj čin pokazuje ubilačko i netolerantno lice jednog dela islama. Taj napad će dodatno zaoštriti već usijano raspoloženje sa sudarom kultura. Umereni muslimani sada moraju brzo i glasno da se suprotstave zloupotrebi svoje religije. A naša redakcija? Da ne objavljuje karikature koje na meti imaju islam? To bi bilo ljudski razumljivo. Strah je ljudsko pravo. Autocenzura bi međutim bila pogrešna. Redakcije i karikaturisti ne moraju da objavljuju sve, samo zato što to mogu. Provokacija po svaku cenu nije novinarstvo. Ali zaoštravanje i sarkazam su DNK karikaturista. Imamo obavezu da se borimo za tu slobodu. Žene i muškarci iz lista „Šarli Ebdo“ su naši uzori.“

Švebiše cajtung: „Svesna provokacija i sarkazam prema svemu i svakome, prema autoritetima i religijama, kao i prema proroku Muhamedu – to je u sredu od novinara lista “Šarli Ebdo” napravilo žrtve. Političke posledice krvavog napada teško je predvideti: desničarka Marin Le Pen ima dobre šanse da na sledećim izborima postane predsednica Francuske. Nepoverenje prema ljudima iz severne Afrike i sa Bliskog istoka dramatično će rasti, ne samo u Francuskoj. I uskoro ćemo videti koliko će učesnika na sledećim Pegida-demonstracijama u Drezdenu reći da su na to upozoravali. S tim što se u Parizu radi o ubilačkoj bandi, a ne o mirnim muslimanskim sugrađanima.“