Napadi proždrljivosti – uzroci u psihi

Sendviči, giros, kobasice… važno da je u ogromnim količinama. Jer kada Sandra Glogovski iz Bona dobije „napad gladi“, ona unese hiljade kalorija za nekoliko minuta. Pri tome, nikakvu ulogu ne igra pitanje da li je zaista gladna. Jede dok god može, i tek kada je stomak prepun – Sandra je srećna. Ali samo za trenutak. „To je kao neki napad“, priča ova Nemica. „Dok drugi ljudi idu da popiju kafu ili pivo, ja trčim ka frižideru. Osećaj dolazi iznenada, postajem nemirna. Skoro kao narkoman, mada ovo nije prava zavisnost. Onda se osećam oslobađajuće kad pojedem nešto ukusno, kada nahranim tu svoju potrebu.“

Poremećaj se naziva Binge Eating Disorder ili „konjska glad“. Iako manje poznat, ovaj fenomen mnogo je češći od anoreksije. Tako se procenjuje da čak tri odsto Nemaca pati od proždrljivosti. Da bi se poremećaj konstatovao, uslov je da osoba najmanje dva puta sedmično dobija napade gladi, kada je u stanju da pojede i desetak kilograma hrane odjednom. Smatra se da je podsvesni razlog prejedanja psihički pritisak – hranom se simbolično popunjava unutrašnja praznina. „Tokom godina počnete da se stidite svojih napada, i da kažnjavate sebe tako što ne jedete ništa. Ali onda, posle nekoliko dana, napad ponovo dođe“, kaže Sandra za DW.

Potisnute traume

Osobe koje pate od napada proždrljivosti često nemaju dovoljno samouverenosti i napad može izazvati i najmanja sitnica. Spas se nalazi u proždiranju, ispunjenost hranom donosi osećaj sigurnosti, kaže Astrid Helesic iz Rajnklinike. Ona leči Sandru psihoterapijom već dve godine i navodi da su uzroci prejedanja uglavnom psihičke prirode, često traume iz detinjstva. „U principu je to kao svaka druga zavisnost. Čovek traži kompenzaciju, želi da hranom potisne neprijatnosti. Pacijenti često nisu ni svesni da se iza problema krije manjak vere u sebe. Mnogi od njih – a to se saznaje kasnije tokom lečenja – imaju traume, čak su i zlostavljani“, kaže doktorka Helesic u razgovoru za DW.

Čak 40 odsto osoba pogođenih poremećajem su veoma gojazne (Sandra ima 134 kilograma) ali ne pokušavaju da snize kilažu namernim povraćanjem ili sportom. Zato se Sandra podvrgnula operaciji želuca – odstranjene su tri četvrtine ovog organa, kako bi bila brže i duže sita. Taj zahvat je izveo doktor Min-Seop Son iz bonske bolnice Jonahiter, koji kaže da operacija može da reši problem gojaznosti, ali da ne može da odagna konjsku glad. „Terapija je zapravo psihička. Važno je da pacijenti budu lečeni i da se to nastavi i posle eventualne operacije.“

Toga je svesna i Sandra. Izlečenje je njen san. „Napadi gladi dolaze iz glave, nadam se da ču ih uz pomoć terapije sprečiti. Nadam se da ću ponovo kontrolisati svoj život, da ću biti aktivna. Ranije sam se recimo bavila penjanjem, želim to ponovo da radim, da se zabavljam“, kaže Sandra.

Autori: Katrin Vič / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković