Napolje iz Dejtonistana!

„U sporazumu iz Dejtona Amerikanci i EU nametnuli su žrtvi agresije, Bosni, ustav zbog koga zemlja i danas strada. Umesto da sporazum dovede do pomirenja i pravde, nagrađeni su krivci i Karadžić i kompanija kao nagradu za genocid dobili su sopstvenu teritoriju. Nisu Srbi problem, ali su problem mnogi krivci u Republici Srpskoj. Povratak prognanih najčešće je nepoželjan i krivci i dalje ispoljavaju netrpeljivost. U policiji i vlastima još je mnogo ekstremista koji prete umerenim Srbima koji su za pomirenje. Srpski nacionalisti propagiraju priključenje Srbiji. U Beogradu, gde se na Miloševića, Karadžića i Mladića još često gleda kao na heroje, otvoreno i prikriveno se igra na kartu Srba u susednim zemljama – Bosni i Kosovu, što je krajnje opasna igra.

Stiče se utisak da su nemačke i evropske ideje o Bosni iscrpljene. Zbog manjka sposobnosti i hrabrosti nema ni pravih podsticaja kako bi se promenila situacija u Bosni. Bilo bi neodgovorno da žrtve, koje ne žele da žive sa nacionalističkim ustavom, i dalje snose posledice Dejtona. Dejtonski ustav ne bi bio prihvaćen ni u jednoj evropskoj zemlji, jer u zapadnoj civilizaciji predstavlja korak unazad. Dejtonskim sporazumom prekrajane su teritorije kao u vreme imperijalizma i jedna zemlja podeljena je prema nacionalnim kriterijumima. Genocid, progoni i podela Bosne izdvajanjem osvojenih područja, ili čak priključenje Srbiji, predstavljaju ništa drugo nego saučesništvo sa zločincima.

Danas se Evropa vajka zbog države Bosne čije su osnovne funkcije blokirane. Umesto žalopojki potrebna nam je hrabrost za promenu sporazuma iz Dejtona. Bosna je tu hrabrost odavno zaslužila. Stabilnost na Balkanu je i u nemačkom, i u evropskom interesu, naročito imajući u vidu moderan evropski islam čiju radikalizaciju niko ne želi. Ali, stabilnost je jednostavno nemoguća u sakatom Dejtonistanu. Krajnje je vreme da se sve greške isprave pre nego što ponovo nastradamo zbog njih“, piše poslanik CDU Mihael Brand u franfurtskom listu.

Na sledećoj strani:

Merkelova i Medvedev upućeni jedno na drugo

Merkelova i Medvedev upućeni jedno na drugo

Povodom posete kancelarke Angele Merkel Rusiji, list Merkiše odercajtung piše o nemačko-ruskim odnosima: „Niko ne može da ignoriše zajedničke interese na mnogim područjima. Među tim zajedničkim temama su i zaštita klime i borba protiv terorizma. U Nemačkoj se gotovo zaboravlja da se i najveći deo transporta za vojnike u Avganistanu obavlja preko ruske teritorije. Moskva se na Kavakzu i sama bori sa islamskim teroristima. Eventualnom pobedom Talibana oni bi dobili novi podsticaj i možda ugrozili opstanak Federacije. Zvuči banalno, ali Merkelova i Medvedev upućeni su jedno na drugo.“

List Noje osnabriker cajtung piše o borbi protiv korupcije u EU:
„Evropske finansijske vlasti i agencija Olaf imaju važnu ulogu u otkrivanju korupcije i crnih fondova. Međutim, ima razloga da se sumnja u pouzdanost i efikasnost zvaničnih izveštaja ako se imaju u vidu slučajevi Rumunije i Bugarske, te Grčke. Prve dve zemlje primljene su u EU, mada su do danas ostale među najkorumpiranijim državama. A vlada u Atini godinama se nije borila protiv mračnih poslova, nego je i sama falsifikovala bilanse. I u pregovorima o prijemu Turske pojavljuju se sumnje da se žmuri na jedno oko kada su u pitanju nepravilnosti koje se ne uklapaju u opštu koncepciju.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević