Narušeni odnosi Izraela i Vatikana

Odluka pape Benedikta da rehabilituje Vilijamsona, zajedno sa još tri ultra-konzervativna biskupa, ugrozila je odnose Vatikana i Jevreja i dovelo do žestokih kritika na račun Katoličke crkve.

Izraelski ministar Koen je za nemački Špigel rekao da je preporučio „kompletan prekid odnosa sa ‘telom’ čiji su članovi anti-semite koji negiraju da se Holokaust dogodio”.

Pre dve nedelje u intervjuu za švedsku državnu televiziju, Vilijamson je rekao da smatra da gasne komore nisu postojale, i da u nacističkim koncentracionim logorima nije stradalo više od 300.000 Jevreja, iako istoričari prihvataju da ih je bilo šest miliona. Pored toga, papina odluka doneta je samo dan uoči 27. januara Dana sećanja na žrtve Holokausta.

Protesti u Nemačkoj

Predsednica Centralnog veća nemačkih Jevreja Šarlota Knobloh izjavila je da odluka Vatikana teško narušava odnose Jevreja i katolika. U svetlu toga da je papa nemačke nacionalnosti, Knoblohova je rekla da je „očekivala veći senzibilitet u suočavanju sa zločinima nacional-socijalista“.

Bivši izraelski rabin Meir Lau, koji je preživeo logor u Buhenvaldu, u izjavi za Špigel upitao je „kako takav lažov može biti rehabilitovan od strane prvog čoveka Katoličke crkve?“

I katolici u Nemačkoj oštro su reagovali na papinu odluku. U Minsteru, gde je sadašnji papa nekada predavao teologiju, skoro ceo katolički fakultet potpisao je protestno pismo.

Kao reakciju na talas nezadovoljstva odlukom Vatikana, papa Benedikt je, tokom svog redovnog nedeljnog obraćanja, rekao da sećanje na Holokaust ne može biti dovedeno u pitanje bilo kakvim poricanjima.

Nemački javni tužilac pokrenuo je istragu protiv Vilijamson zbog njegovih izjava, jer, poricanje Holokausta, u Nemačkoj je zločin.