Nato i Rusija na suprotnim kolosecima
27. april 2007.
Rastuće napetosti izmedju Nato pakta i Rusije bile su primetne i prilikom razgovora o Kosovu i saradnji sa Ukrajinom. Po pitanju Kosova stavovi su zaoštreni. Moskva preti podizanjem veta u Savetu beuzbednosti ukoliko Kosovo dobije nezavisnost. Članice Nato pakta u većini pokržavaju planove specijalnog opunomoćenika UN-a Martija Ahtisarija koji predvidjaju nadgledanu nezavisnost. Generalni sekretar Nato Jap de Hop Shefer:
Postoji izbor, s jedne strane izmedju kontrolisanog procesa sa jasnom rezolucijom Saveta bezbednosti, koji stvara pravnu osnovu i političkog plana za rešavanje pitanja statusa. Takodje postoji alternativa, loša alternativa jednog nekontrolisanog procesa sa nepredvidivim rizicima. Nato saveznice su jasno opredeljene za prvu mogućnost».
Partneri Nato su osim toga razgovarali i sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Arseni Jatsenjukom o medjusobnim odnosima. Dok se predsednik Ukrajine Viktor Juščenko, koji je orijentisan prema Zapadu zalaže za pristup Nato savezu, pro ruski orijentisana vlada na čelu sa premijerom Viktorom Janukovičem to ne želi. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Jatsenjuk u Oslu se izjasnio za reforme koje traži Nato, i istovremeno upozorio na opasnost od bilo kakvog mešanja u unutrašnje stvari zemlje.
«Meni se čini da se pitanje pristupa Nato zloupotrebljava od strane različitih političkih snaga. Pozivamo Nato da se ne meša ni u kakve političke sporove u Ukrajini. To nije u interesu Nato, ni Ukrajine. Za razliku od Ukrajine, Albanija, Hrvatska i Makedonija sasvim jasno žele da pristupe Alijansi. Ministri spoljnih poslova zemalja članica Nato su vlade ovih zemalja pozvali na dalje reforme, a odluka o eventualnom pristupu ovih zemalja trebalo bi da se donese za godinu dana na samitu Nato u Bukureštu. Novi spor sa Moskvom ostavio je duboke tragove i na samit u Oslu. Nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer očigledno smatra da je situacija toliko komplikovana, da već sada treba razmisliti o sasvim novim putevima:
«Možda je sada pravi trenutak da dublje razmislimo i u novom izmenjenom svetu tražimo novu arhitekturu, nove mogućnosti kako da se približimo cilju razoružavanja, za koji prema mom mišljenju ne postoji alternativa?»
Sve ostaje veoma nejasno. Utisak da postoji kriza bio je uočljiv uprkos svih diplomatskih napora da se prikrrije.