Nato i Rusija različito o Siriji

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je posetio glavno sedište Alijanse u Briselu „pojedinim članicama Nato“ prebacio je da podržavaju opoziciju i pobunjenike u Siriji. Lavrov je od članica Nato zatražio da iskoriste svoj uticaj na opoziciju.

„Vlada predsednika Asada nije kriva za sve. Taj pristup je isuviše jednostavan. Obe moraju da se pridržavati primirja“, rekao je Lavrov nakon sednice sa ministrima zemalja članica Alijanse.

Američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton iznela je sasvim drugo viđenje stvari. Američka vlada smatra da je Sirija na odlučujućoj prekretnici. Predsednik Asad ima još jednu šansu da implementira plan opunomoćenika UN Kofija Anana. U protivnom, mora se razmisliti o uvođenju dodatnih mera, rekla je šefica američka diplomatije u Briselu.

Ne pominjući Rusiju koja podržava sirijskog predsjednika Bašara el Asada, Klintonova je jasno stavila do znanja ko sve snosi krivici za stanje u Siriji. „Odgovornost ne snosi samo sirijski režim. Ta odgovornost se prenela na one koji taj režim podržavaju. Oni su sada prisiljeni da objasne zašto se nasilje nastavlja“, izjavila je Hilari Klinton.

Važno je „ostati odlučan“

Šef nemačke diplomatije Gido Vestervelle izrazio je razočarenje i uznemirenost zbog nasilja u Siriji koje ne prestaje: „Od svih strana, a posebno od Asadove vlade, tražim da se konačno pridržavaju primirja. Sa Rusijom ćemo razgovarati o daljim koracima. Važno je da međunarodna zajednica, s obzirom na kritičnu situaciju u Siriji, ostane odlučna. Asadov režim mora da zna, da se ne može oslanjati na Rusiju, već da se zajedno moramo založiti za prekid nasilja.“

Generalni sekretar Nato Anders Fog Rasmusen jasno je stavio do znanja, da 28 članica Alijanse ne planiraju vojne operacije u Siriji. Turska vlada je, nakon što je iz Sirije gađana njena teritorija, saopštila da nije napadnuta samo Turska već ceo Savez. Prema članu pet ugovora članica Nato, predviđena je međusobna podrška ukoliko dođe do napada na jednu od članica.

Generalni sekretar Nato Rasmusen naglasio da će se o svakom problemu koji se tiče bezbednosti na teritoriji neke od članica razgovarati i da će se razmatrati moguće mere. „Do sada nismo dobili zahtev“, odgovorio je Rasmusen na pitanje novinara.

Nato će, kako je saopšteno, situaciju na tursko-sirijskoj granici i dalje pažljivo pratiti.

Izbeglice ili opozicionari?

Šefica američka diplomatije Hilary Klinton podsetila je da je Turska direktno ugrožena zbog trenutne situacije u Siriji. „Ne zaboravite da se ovaj konflikt događa na granici područja Nato“, izjavila je Klintonova u Briselu. Prošle sedmice su gađani Turska i Liban. „Naš Nato partner – Turska, oseća posledice konflikta zbog priliva velikog broja izbeglica koje velikodušno prihvata.“

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov došao je do sasvim drugog zaključka. On je rekao da situacija na turskoj granici pokazuje da izbeglički kampovi služe kao utočište za opozicione snage. On je dodao pojam izbeglice „rastegljiv i širok“. Tako je susret Saveta Nato i Rusije, uprkos zajedničkim strateškim interesima, pokazao koliko su dijametralno suprotna shvatanja sukoba u Siriji.

Autori: Bernd Rigert / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković