NATO ili neizvesnost?
5. decembar 2018.
Aktiviranje Akcionog plana za članstvo (Membership Action Plan – MAP) je „istorijski korak“ za Bosnu i Hercegovinu na njenom putu ka evroatlantskim sistemima bezbednosti. To je poruka većine zvaničnika iz entiteta Federacije BiH, koji pozdravljaju poziv koji je NATO uputio BiH da realizuje prvi Godišnji nacionalni program.
Lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i donedavni član Predsedništva BiH Dragan Čović, tim povodom se oglasio na svom Tviter-nalogu: „Želim da iskažem zadovoljstvo i pozdravim odluku saveznika nakon današnjeg ministarskog sastanka NATO u Briselu, gde je BiH pozvana da dostavi svoj prvi Godišnji državni program“, napisao je Čović.
Međutim, aktuelni predsedavajući Predsedništvu BiH Milorad Dodik se i pre današnje (5.12.) sednice u Briselu usprotivio aktivaciji MAP za BiH, pozivajući se na rezoluciju Skupštine entiteta Republike Srpske. „Ništa od MAP. Mene obavezuje rezolucija RS o vojnoj neutralnosti“, rekao je Dodik. Slične su reakcije i drugih srpskih zvaničnika iz RS.
Biće „političkih problema“
Vojnopolitički analitičar iz Federacije BiH Đuro Kozar kaže da je iz Brisela upućen poziv BiH da se i definitivno odluči o ulasku u NATO. „Ovo je velika šansa za BiH koju naša država ne bi trebalo da propusti, tim pre što je i svim dosadašnjim strateškim dokumentima Predsedništva BiH i Zakonom o odbrani predviđen ulazak BiH u NATO“, kaže Kozar za DW.
On, međutim, naglašava da će u tom smisli biti „političkih problema“, posebno kada je reč o RS. „U RS je nedavno usvojena Rezolucija o vojnoj neutralnosti, prema kojoj BiH ne bi trebalo da ulazi ni u jedan vojni savez. To će morati da raščisti Predsedništvo BiH, jer odluka o realizaciji MAP koju je potpisao i Nebojša Radmanović nikada nije opozvana“, kaže Kozar.
Zaključak iz 2009. još uvek na snazi
Predsedništvo BiH je 10. juna 2009. usvojilo Zaključak o upućivanju zahteva za Akcioni plan za članstvo, koji je zvanično uručen 2. oktobra 2009. godine u mandatu članova Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, Harisa Silajdžića i Željka Komšića. Radmanović je i tada bio visokopozicionirani član Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
U pismu NATO Radmanović je 2009. godine, između ostalog, naglasio: „Još jednom smo potvrdili našu predanost vrednostima Alijanse, kao i našu volju da ostanemo proaktivan, vidljiv i pouzdan partner koji deli teret današnjih izazova. Iznad svega, podvukli smo našu želju da postanemo punopravna članica NATO, što je od strateške važnosti za BiH“, napisao je Radmanović.
Međutim, sa slabljenjem međunarodnog političkog, ali i vojnog prisustva u BiH, RS menja kurs u pogledu integracije BiH u evroatlantske sisteme, okrećući se Srbiji i ruskim interesima na Balkanu, ocenjuje vojni analitičar iz Federacije BiH Nedžad Ahatović. „Garancije koje bi NATO pružio BiH u smislu očuvanja njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, u direktnoj su suprotnosti sa velikosrpskim ratnim ciljevima“, kaže Ahatović za DW.
Rezolucija o vojnoj neutralnosti RS
„Ključni razlog našeg protivljenja ulasku BiH u Severnoatlantski savez je taj što je NATO tokom proteklog rata bombardovao RS, a potom i našu maticu Srbiju“, kaže članica Parlamentarne komisije BiH za odbranu i bezbednot Dušanka Majkić. „To bombardovanje bilo je besomučno i naše emocije su protiv tog vojnog saveza. Koliko god bili važni argumenti Federacije BiH, toliko su važni i naši argumenti iz RS“, kaže Majkićeva za DW.
„Ja sam te stavove često iznosila i našim sagovornicima iz NATO, i nisam imala osećaj da me ne razumeju. Takođe, podsećam da je Skupština RS usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti kojom su svi prethodno doneseni akti Skupštine RS koji se odnose na članstvo BiH u NATO prestali da važe. Niko od srpskih predstavnika u institucijama BiH neće moći da tvrdi drugačije ili da usvoji nešto novo“, kaže Dušanka Majkić.
Alijansi se žuri
Govoreći o konkretnim prednostima ulaska BiH u NATO, Đuro Kozar naglašava da bi se država na taj način politički i bezbednosno dodatno stabilizovala. „To bi ovoj zemlji otvorilo i bolju perspektivu za strana ulaganja, jer niko ne želi da ulaže kapital u nestabilne države. NATO je u ovom slučaju ipak 'progledao kroz prste' BiH koja nije u potpunosti registrovala vojnu imovinu kao vlasništvo države. Federacija BiH je to učinila, ali RS nije“, podseća Kozar.
Naš sagovornik ističe da se Alijansi „žuri“ kada je reč u prijemu BiH, iako ona u tom smislu nikoga ne prisiljava. Đuro Kozar smatra da je reč o „važnim geostrateškim interesima“, jer NATO na tom području želi da ima preimućstvo u odnosu na Rusiju, koja, dodaje, preko Srbije i RS želi da zastupa političke, ekonomske, pa i vojne interese na Balkanu.