NATO je strana u sukobu, a ne sudija

O tome Otfrid Nasauer iz berlinskog Centra za transatlantsku bezbednost kaže: „Reč je o angažovanju čiji cilj nije jasno definisan i ako ne bude brzog vojnog uspeha moglo bi prerasti u dugotrajnu spoljnu intervenciju, dakle sukob kao u Avganistanu, ili sukob u kome se ne zna kako na kraju pobediti, primer Kosovo“.

Nasauer smatra da su mali izgledi da se izađe iz libijskog ćorsokaka, jer Francuska, Velika Britanija i SAD ne žele rešenje na osnovu pregovora u kojima bi direktno učestvovao Gadafi i kaže: „Nije reč samo o vojnoj, nego i o političkoj pat situaciji iz koje obe strane teško mogu da izađu“.

Libija bi mogla biti podeljena?

A Mihael Bžoska iz hamburškog Instituta za politiku bezbednosti smatra da bi NATO pogešio ukoliko bi pojačao vojno angažovanje i kaže: „Trenutno ne vidim dobar izlaz. Mislim da će na kraju Libija biti podeljena na istočni i zapadni deo, možda sa nekoliko malih enklava duž granice sa Tunisom. I NATO bi onda kao vojna sila garantovao da ne dođe do većih sukoba između tih teritorija“.

Bžoska je od početka bio protiv vojne intervencije, ali sada NATO, prema njegovom mišljenju, nema drugu mogućnost nego da se pripremi na duže angažovanje. Bžoska kaže:

„Ne verujem da bi Gadafi pošao od toga da će se NATO povući i da može vojno da pobedi. Takvu bruku NATO ne može da dopusti. S druge strane, ne verujem da bi bilo razumno niti da je NATO zainteresovan da uđe u rat sa Gadafijem sa ciljem da pobedi njegove snage. Najmanje loše među lošim rešenjima je dugotrajna intervencija na niskom nivou“.

SB se poziva na obavezu zaštite civila

U rezoluciji o Libiji Savet bezbednosti se pozvao na obavezu zaštite ugroženog stanovništva. Novi moralni princip odgovornosti za zaštitu civila usvojen je nakon genocida u Ruandi i na Balkanu. Na osnovu tog principa međunarodna zajednica odgovorna je za zaštitu ugroženih ljudi ukoliko sopstvena država zakaže. Međutim, tu postoji jedna dilema o kojoj Mihael Bžoska kaže:

„Zaštita mora da postoji. Za mnoge ljude u svetu važno je da ne budu izloženi samovolji vlasti, ali to može dovesti do toga da mi ovde na Zapadu budemo sudija o tome kakva će biti budućnost neke zemlje u kojoj se onda dugoročno vojno angažujemo“.

Upravo to – dugotrajno vojno angažovanje NATO –predstoji u Libiji. Htele to sve članice ili ne – NATO je sada jedna od strana u sukobu, a ne sudija.

Autori: Sandra Petersman, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon