Nauči nemački, pa dođi

Jednoj nepismenoj Turkinji, koja nije znala reč nemački, zabranjen je ulazak u zemlju. Ona se žalila Upravnom sudu uz obrazloženje da u Turskoj nije naučila da čita i piše, a do prvog kursa nemačkog morala bi da putuje 400 kilometara. Međutim, sud je ove nedelje odlučio da su vlasti u pravu kada insistiraju na znanju nemačkog. Kakvom znanju?

Najviše kandidata iz Turske pa sa Kosova

Pre podne u Gete institutu u Diseldorfu. Predavač nemačkog jezika Roman Trular upravo je primio novu grupu polaznika na početni kurs. Reč je o 12 žena i muškaraca iz Saudijske Arabije, Južne Koreje, Irana i Libije koji bi da uče nemački u Porajnju. Počinje se od osnovnih pojmova:

„Odakle ste? Gde stanujete? Kako ste?“

Većini polaznika nemački je potreban zbog studiranja. Intenzivni kurs traje četiri nedelje po pet časova dnevno. Posle dva kursa većina polaznika spremna je za ispit. Prema poslednjim podacima u 2008. godini na Gete institutima u zemlji ili inostranstvu 60.000 osoba polagalo je ispit kako bi se priključilo suprugu ili supruzi u Nemačkoj. Najviše kandidata, 15.000, bilo je iz Turske, slede Kosovo, Makedonija i Tajland. Ispit se sastoji od pismenog i usmenog dela.

„Stres za sve koji polažu ispit izuzetno je veliki. A i očekivanja“, kaže Zigrid Akst koja je na čelu Gete instituta u Diseldorfu. „Čula sam od kolega da kada se ispit polaže u Turskoj, onda doputuju rođaci iz celog područja i sve je zaista burno. Sve ima pomalo karakter narodne svečanosti. Ovde u Diseldorfu vidite da je nervoza velika“, kaže Akstova.

Više od trećine kandidata pada na prvom ispitu, ali moguće je ponovno polaganje.

Nismo ni došli, a već nas ne žele?

Mnogi od kandidata tu prepreku za priključenje bračnom partneru u Nemačkoj, koja postoji od pre tri godine, doživljava kao šikaniranje – tako bar tvrdi urednik internet magazina za migrante Ekrem Senol. On ukazuje i na drugu stranu medalje – „ljudi, i pre nego što su stupili na tlo Nemačke, stiču utisak da ih tamo ni ne žele. Emocinalna veza, koja bi trebalo postepeno da nastaje, ugušena je već u začetku“, kaže Senol.

Međutim, u Nemačkoj jedan od političkih prioriteta već dugo je bolja integracija stranaca u društvo. Međutim, o izgledima za dobijanje posla ili spremnosti za integraciju na osnovu testa nemoguće je suditi, kaže Zigrid Akst. „Ispit o tome ne govori ništa. On ukazuje samo koliko je neko učio i koliko je u tome bio uspešan“, kaže Akstova.

Autori: A. Nol / N. Briski

Odgovorni urednik: I. Đerković