Navali narode, jeftini doktorski radovi!

Hamid B. radi doktorat na Univerzitetu u Teheranu. On je jedan od onih koji svoj doktorski rad piše sam. „Susreo sam se s nekoliko prijatelja koji takođe rade doktorat. Kada sam se požalio da nemam više ideja i da ne mogu da se pomaknem s mesta, moji prijatelji počeli su da se smeju. Jedan od njih me je zapitao: Zar ti sam pišeš svoj rad? Zašto ne unajmiš nekoga da to uradi za tebe. Na internetu možeš naći bogatu ponudu!“

Kada u Guglu na persijskom jeziku ukucate „kupovina i prodaja završnih radova“ pronaći ćete četiri miliona rezultata. Neki od linkova vode vas u onlajn-šopove ali uglavnom nailazite na ponude za izradu diplomskih, naučno-istraživačkih i radova svake moguće vrste. Jedan od ponuđača vrbuje sloganom: „Samo upišete ime i odštampajte rad!“

Drugi opet vrbuju mušterije all-Inclusive-ponudama, u koje ne spada samo izrada diplomskog, doktorskog ili naučno-istraživačkog rada po najnovijim standardima. Oni nude i poseban servis i informišu studente o sadržaju rada, koji pišu u njihovo ime, kako bi ga ovi mogli odbraniti pred komisijom sastavljenom od nekoliko profesora. I za studente koji su sa radom došli na pola puta i ne znaju šta i kako dalje, postoji rešenje. Rad se predaje u „kompetentne ruke“, koje će ga završiti.

Cene za svačiji džep

Što se cena tiče, svako može da, zavisno od dubine novčanika, nađe onu koja mu odgovara. Može se kupiti i DVD sa najboljim primerima doktorskih radova ali i unajmiti „ghostwriter“ – neko ko preuzima pisanje rada „po meri“ i ko ga u završnoj formi isporučuje naručiocu. Pri tome nikakvu ulogu ne igra da li se završni radovi pišu za studenta koji završava državni ili privatni fakultet. Svejedno je i o kojoj se struci radi: da li su u pitanju građevina, mašinstvo, društvene ili prirodno-matematičke nauke.

Potražnja je velika. Jedan korisnik interneta piše da je svoj diplomski rad prodao šestorici studenata i da trenutno pregovara o ceni za koju bi ga prodao i sedmom. Reza Ameri u Ministarstvu obrazovanja vodi nadzorni organ za univerzitete. Razloge za ovakav razvoj događaja vidi u samim fakultetima. „Tamo gde visokoobrazovani ljudi rade kao slabo plaćeni honorarci je opasnost kupovine diplomskih radova mnogo veća“, kaže Ameri za iransku novinsku agenciju MEHR.

Da li je i Ahmadinedžadova doktorska titula lažna?

I na kapijama Univerziteta u Teheranu nailazimo na stotine oglasa u kojima se nude diplomski i drugi radovi. Najpoznatiji političar koji je falsifikovao svoju diplomu je bivši ministar unutrašnjih poslova, u međuvremenu preminuli Ali Kordan. On je 2008. morao da prizna da je titula počasnog doktora, koju mu je navodno dodelio Oksford, bila falsifikovana. Nakon toga je morao da podnese ostavku.

Pojedini poslanici iranskog parlamenta veruju da je lažna i doktorska titula potpredsednika Irana Mohameda Reze Rahimija. Sumnja se i u verodostojnost doktorske titule Mahmuda Ahmadinedžada. On je doktorat radio tokom obavljanja funkcije guvernera u provinciji Ardebil. Za doktorante je važilo pravilo, dok rade disertaciju da moraju boraviti na fakultetu. U otvorenom pismu bivši student koji je želeo da ostane anoniman pita: „Poštovani gospodine doktore, kako vam je uspelo da tokom obavljanja funkcije guvernera napravite doktorat i to baš onda kada Vas je tadašnji predsednik zbog neumornog zalaganja nazvao najuzornijim guvernerom?“ Odgovor na ovo pitanje Ahmadinedžad duguje i danas.

Autori: Š. Ahadi / B. Kešmiripu / J. Rose
Odg. urednik: Nemanja Rujević