Navijači protiv Erdogana

Jedan od demonstranata krije svoje lice šalom fudbalskog kluba Fenerbahče, kako bi sakrio svoj identitet i u isto vreme se zaštitio od biber-spreja. On ne vidi problem u mešanju fudbala i protesta. „To nije bitno ako je u pitanju domovina. Mi smo svesni dešavanja oko nas. Pobede na utakmicama su privremena stvar. Mi se borimo za budućnost naše zemlje. Ako se sada ne udružimo, kada ćemo?“

Od početka su navijači tri glavna kluba iz Istanbula bili na čelu protesta, ali pre svih jedna frakcija navijača kluba Bešiktaš koji sebe nazivaju „Čarši“. Oni su poznati po humoru, ali i buntovničkoj prirodi. „Jedan od trenutaka za pamćenje bio je kada je član te grupe oteo buldožer i vozio ga prema policiji. Tako su oni postali heroji pokreta, pa su im se i drugi navijači pridružili“, kaže Jasmin Kongar, novinarka lista „Turkish affairs“.

Suđenje „Čaršima“

Na vrhuncu protesta, u junu, navijačke grupe „Čarši“ opkolili su zgradu u kojoj se nalazi kancelarija premijera Redžepa Tajipa Erdogana, u staroj Otomanskoj palati na Bosforu. Ta zgrada nalazi se veoma blizu mesta odakle je većina navijača Bešiktaša. Dvadesetorica članova grupe optužena su na osnovu Zakona protiv organizovanog kriminala. Proces se vodi pred posebnim sudom, po posebnim pravilima, kaže advokat Nazif Koraja, koji zastupa neke od navijača, a i sam je pristalica Bešiktaša. On ukazuje da optuženima prete oštre kazne i da suđenje možda neće biti fer.

„Oni imaju decu i porodice, nervozni su i plaše se,“ kaže advokat Koraj. „Priča se o kaznama od 20 godina, a to je veoma ozbiljno. Taj sud funkcioniše po posebnom sistemu, na primer, i dalje ne možemo da vidimo dokaze, zato što je to zabranjeno. U običnim sudovima to nije tako. Zbog toga i dalje ne znamo sve detalje“, kaže advokat Koraj i zaključuje: „Taj slučaj je upozorenje za navijače Bešiktaša.“

Nove zabrane na stadionima

Pred novu fudbalsku sezonu vlasti su preduzele korake da spreče nova politička previranja na stadionima. Ministarstvo sporta lansiralo je reklamnu kampanju koja ukazuje na opasnost od političkih protesta i upozorava roditelje da je to teren sa koga može da se sklizne ka terorizmu – naime, poslednji kadar video-spota prikazuje bombaša samoubicu.

Pored zabrane izvikivanja rasističkih slogana, sada su na stadionima zabranjene i političke poruke. Vlasnik kluba Bešiktaš, poznat po bliskim vezama sa vladom, zahteva da oni koji imaju sezonske karte čvrsto obećaju da će se uzdržati od bilo koje vrste protesta dok su na stadionu; u suprotnom će im biti zabranjen ulaz.

Ali, pokušaj slamanja otpora ima sve, samo ne nameravane posledice. Navijači širom zemlje redovno u 34. minutu utakmice počinju da pevaju političke pesme. Tim brojem, naime, počinju istambulske registarske tablice. Istovremeno, u skladu sa državnim uputstvima, televizijski kanali utišavaju ton.

Solidarnost među suparnicima

Čini se da su politički protesti postigli nemoguće. Iako privremeno, oni su ujedinili navijače suparničkih klubova koji se inače međusobno mrze. Oni se ne sastaju i ne druže, i dalje se ne sviđaju jedni drugima, ali protesti iz parka Gezi su ih povezali. Novinarka Jasmin Kongar kaže: „Mogli ste da vidite navijače Fenerbahčea, Bešiktaša i Galatasaraja koji zajedno marširaju, jedan do drugog i pomažu jedni drugima protiv policije. Stvorena je nova energija solidarnosti između navijača. Sada vidimo da je vlada postala veoma obazriva kada je u pitanju ono šta navijači mogu da urade.“

Za premijera Erdogana, izgleda kao da se sve okrenulo naglavačke. On je i sam nekada bio poluprofesionalni fudbaler, a onda je počeo da fudbal koristi za sopstvenu političku promociju. On, naime, redovno nosi šal lokalnog tima na javnim skupovima. Ali fudbalske utakmice postala su mesta na kojima se protestuje upravo protiv njega.

Autori: Dorijan Džons / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković