Nešto drugačija banka

Evropska investiciona banka tokom prošle godine odobrila je kredite u visini od 79 milijardi evra. Ona je nešto kao „kućna banka“ Evropske unije, a potpredsednik banke Matijas Kolac-Anen kaže da ima tri zadatka: „Prvi je podrška malim i srednjim preduzećima, drugi pomoć ekonomski slabijim regionima u EU i treće pomoć preduzećima da obezbede stabilnu i dugoročnu proizvodnju“.

Pola veka banke

Banka je osnovana pre pola veka i kada u Evropsku uniju bude primljena nova članica tamo su po pravilu potrebna ulaganja u nove puteve, vodovode, železnicu ili je potreban novac za modernizaciju industrije. Na taj način Evropska unija nastoji da obezbedi podjednak stepen razvoja u svim članicama. Tako je posle ujedinjenja Nemačke donesena odluka o ulaganjima do 2013. godine u istočni deo zemlje koji je znatno nerazvijeniji od zapadnog. Kolac-Anen kaže: „Poslednji veliki projekat iz programa „Ujedinjenje Nemačke“ koji finansiramo jeste novi aerodrom Vili Brant u Berlinu. Ali, klasične investicije su pre u vodovode, kanalizaciju ili postrojenja za preradu otpadnih voda, na primer u Brandenburgu ili Drezdenu“. Banka prvo proverava da li takvo postrojenje doprinosi usklađivanju stepena razvoja u EU, a zatim stavlja na raspolaganje jevtin kredit.

Učešće lokalnih banaka

Preduslov je da još toliko novca obezbedi neka lokalna poslovna banka. „Mi ne potiskujemo lokalne banke iz posla", kaže Kolac-Anen, "nego – naprotiv – nastojimo da ih angažujemo“. Veliki projekti, kao što je na primer, izgradnja autoputeva u Poljskoj, bili bi neostvarivi bez Evropske investicione banke. Istina, ona sve više ulaže i u zaštitu klime i Kolac-Anen kaže: „Prošle godine uložili smo značajna sredstva u obnovljive vidove energije u Nemačkoj, recimo u postrojenje za solarnu energiju u Brandenburgu“. Profit je u drugom planu, ciljevi EU u prvom. Zato je banka ostala pošteđena u svetskoj finansijskoj krizi. Ove godine pojačano će se investirati u Turskoj, Srbiji i Hrvatskoj – kako bi, kada jednog dana budu primljene u EU, bile što bliže stepenu razvoja ostalih članica.

Autor: S. Jakiš/N. Briski

Odg. urednik: S. Bojić