Ne okreći glavu kad neko mrzi

Na sednici skupštine grada Treglica prošlog utorka (31.3), Kristof Gigold, visok četrdesetogodišnjak zabrinuto je vrteo glavom: rekao mi je da se boji da će se jednog dana njegov rodni gradić u istočnoj Nemačkoj pominjati u istorijskim knjigama zajedno sa mestima kao što su Zolingen, Meln i Hojersverda. To su tri nemačka grada poznata po desničarskim zločinima iz mržnje prema strancima.

Sada, nedelju dana kasnije, pokazalo se da je Gigold bio u pravu: u subotu 4. aprila, u ranim jutarnjim časovima, planuo je krov na žuto obojenoj kući u Treglicu koja je bila dom za 40 azilanata. Istražioci veruju da je reč o politički motivisanom napadu.

Mi još ne znamo ko stoji iza tog podmetnutog požara i možda to nikada nećemo sa sigurnošću ni znati, ali ja mislim da je to možda onaj ljuti čovek sa obrijanom glavom i stisnutim pesnicama koji je vikao na lokalne političare na sednici u gradskoj kući.

Broj napada se povećava

Ili je to bio neko iz one manjine u publici koji su pljeskali i energično klimali glavom, kada je ljuti čovek širio svoju ksenofobiju i rasizam, oni koji su zviždali kada su se ostali izjašnjavali za saosećanje i razumevanje.

Ili je to bilo neko od pristalica i aktivista koji većinom ne žive u Treglicu, koji su organizovali nedeljne proteste protiv planova o izgradnji izbegličkog centra. Mnogi od njih su, tvrdi se, desničarski aktivisti koji putuju od jednog takvog okupljanja do drugog, podstičući i šireći prezir i mržnju gde god da dođu. Možda baš oni upućuju pretnje smrću lokalnim političarima koji iskažu svoju podršku izbeglicama.

Budimo iskreni, ovaj podmetnuti požar nije nikakvo iznenađenje ili barem ne bi trebalo to da bude. U Nemačkoj danas napadi na izbeglice i centre u kojima one borave nisu izolovani incidenti. Daleko od toga – u 2014, prema podacima vlade koje je preneo berlinski list „Tagesšpigel“, zabeleženo je oko 150 napada na potražioce azila i njihove centre, uključujući i podmetanja požara. U 2013. bilo je 58 takvih napada, a 2012. godine – 24.

Takođe, poslednjih meseci povećan je i broj desničarskih skupova i marševa – pre svega kada je reč o organizaciji Pegida, savezu protiv „islamizacije Zapada“, koji je privukao pažnju i međunarodne javnosti.

Široko rašireni desni ekstremizam

Desni ekstremizam je široko rasprostranjen. To je užasno i opasno – i svi mi u zapadnim društvima trebalo bi da o tom pitanju zauzmemo stav.

Previše ljudi u Treglicu je ćutalo, rekao je Markus Nirt, bivši gradonačelnik tog mesta koji je podneo ostavku zbog ultradesničarskih protesta koje su lokalne vlasti odbile da zabrane iako su oni bili organizovani ispred Nirtove porodične kuću. Podneo je ostavku, kako mi je prošle nedelje rekao, zato što se osećao napušteno, usamljeno u svojoj borbi.

I u pravu je: ne možemo napustiti one koji ustanu protiv desnog ekstremizma. Ne možemo da prihvatimo da se delovi istočne Nemačke pretvaraju u zabranjene oblasti za svakoga ko izgleda kao stranac ili da vlasti žmure na desni ekstremizam.

I, što je najvažnije, pravo na azil ne sme biti sporno. Naša je dužnost da pružimo dobrodošlicu azilantima, da ih primimo i tretiramo sa poštovanjem i humano – a to podrazumeva i nepristrasnu i jednaku proceduru za sve, bez obzira na to da li su oni iz Sirije, Etiopije ili sa Kosova.

Dakle, kada bes i sopstveno preispitivanje zbog najnovijeg napada u Nemačkoj budu popustili – kao što će se, bez sumnje, uskoro i dogoditi – ne zaboravimo one koji pokušavaju da ustanu protiv ksenofobije i štite one koji su došli ovde tražeći utočište.

U suprotnom, neće samo Treglic biti u opasnosti da uđe u istoriju zajedno sa Zolingenom, Melnom i Hojersverdom. Možda ta opasnost preti svima nama.