Ne priznanje nego uspostavljanje odnosa

Nikolaus Lambsdorf, opunomoćenik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova za jugoistočnu Evropu, Tursku i države Efte, u intervjuu za Dojče vele govori o perspektivama Srbije i Kosova na putu ka Evropskoj uniji.

DW: Da li je Kosovo zaista spremno za punu suverenost?

Lambsdorf: „Prilikom donošenja odluke Međunarodne upravljačke grupe postavilo se pitanje da li je Međunarodna civilna kancelarija u Prištini, sa Piterom Fejtom na čelu, odista ispunila zadatke koje je trebalo da ispuni prema takozvanom Ahtisarijevom planu, onoliko, koliko je to moguće… Međunarodna upravljačka grupa došla je do zaključka da je Međunarodna civilna kancelarija ispunila taj zadatak. Mi svakako znamo da neki zadaci, kao na primer na severu Kosva, nisu ispunjeni i da ih je bilo nemoguće ispuniti. Tako se, po preporuci Pitera Fejta, došlo do zaključka da se Međunarodna civilna kancelarija na Kosovu zatvori. Time prestaje da postoji i Međunarodna upravljačka grupa.“

Pored severa Kosova postoje i drugi problemi, kao, na primer, loša privredna situacija, kriminal, korupcija itd. Da li su kosovske institucije u stanju da reše ove probleme?

„Ovi problemi ne postoje samo na Kosovu, već u celom regionu. I na drugim mestima se postavlja pitanje da li su nadležne institucije u stanju, a u nekim slučajevima i da li su voljne da rešavaju te probleme. Kosovo je samo četiri i po godine nezavisno, institucije su veoma mlade i neiskusne. Pri tome neke institucije koje su važne za demokratiju kao u prvom redu parlament, apsolutno ispunjavaju svoje zadatke. Istovremeno nastavljamo da pomažemo izgradnju tih institucija, da ih podržavamo u sakupljanju iskustva kako bismo pomogli Kosovu na putu ka modernoj, demokratskoj, multietničkoj državi.“

Nemačka se trudi da Kosovo i Srbija postignu dogovor kako bi se dalje razvijali. Kako bi ovaj proces mogao dalje da ide? Ima li indicija gde bi se moglo intervenisati?

„Nemačka se od početka aktivno trudila da pomogne Kosovu i da se, sa druge strane normalizuju odnosi između Srbije i Kosova. To još nije uspelo i zato nastavljamo da na tome radimo. Znamo da i novo političko rukovodstvo u Beogradu, ali i političko rukovodstvo u Prištini vrlo dobro znaju da je to u interesu obe države i da se ta pitanja moraju rešiti, ako Srbija i Kosovo nameravaju da napreduju na putu ka Briselu.“

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc nedavno je izazvao lavinu reakcija kako na Kosovu tako i u Beogradu, svojom izjavom da će Srbija morati da prizna Kosovo, ako hoće u Evropsku uniju. Kakve su perspektive Kosova i Srbije?

„Obe države, Srbija i Kosovo, imaju evropsku perspektivu. To znači da obe države mogu da postanu članice Evropske unije. Srbija sasvim sigurno ne može da postane članica Evropske unije, dokle god se ne reši problem Kosova. Ne govorimo o priznanju Republike Kosovo, već o tome da se odnosi između Beograda i Prištine moraju postaviti na temelj na kojem bi oni mogli dalje da se razvijaju.“

Čini se da je sever Kosova najveći problem. Vidite li tu neko rešenje?

„Govorimo o maloj oblasti sa oko 40 000 stanovnika. Koje bi bilo najbolje rešenje kako bi se ovom oblasti upravljalo prema modernim, demokratskim zamislima? Gde je tu nepremostiv problem? U Evropi postoji veliki broj veoma različitih modela na koje bismo mogli da se ugledamo. Ako postoji politička volja, onda je samo tehničko pitanje kako ga rešiti. Ali, taj se problem mora rešiti, inače, još jednom ponavljam, Srbija nema izgleda da napreduje na putu ka Evropskoj uniji.”

Autori: Bahri Cani / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković