Neispunjena obećanja o zaštiti podataka

Svake dve godine, nemački Savezni opunomoćenik za zaštitu podataka podnosi svoj izveštaj. Kada je Peter Šar to učinio 2009, skladištenje podataka o telefonskoj i elektronskoj komunikaciji građana bila je tema o kojoj se žustro diskutovalo u čitavoj Evropi. U martu 2010, nemački Ustavni sud je zakon kojim je to regulisano proglasio ništavnim - što je bilo rešenje za koje se zalagao i Peter Šar.

No, ova tema time nije i zaključena. Sudije Ustavnog suda su napomenule da u antiterorističkoj borbi, pod određenim uslovima, podaci o telefonskim i internet-vezama građana smeju da se čuvaju i u dužem periodu. Doduše, u okviru vladajuće konzervativno-liberalne koalicija do sada nije postignut dogovor o novom zakonu.

Na osnovu smernica Evropske unije, ministar unutrašnjih poslova Nemačke iz redova Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Hans-Peter Fridrih, traži da se pomenuti podaci čuvaju šest meseci. Opunomoćenik za zaštitu podataka Peter Šar, međutim, podržava predlog ministarke pravde, liberalne političarke Sabine Lojthojser-Šnarenberger, da se u slučaju konkretne sumnje podaci zamrznu na kraći rok.

„To je konkretna i efektnija mera od opšteg čuvanja svih podataka o telekomunikaciji građana na šest meseci. To tako ne ide. Mislim da baš kada je reč o odnovnim pravima, treba pokušati da se minimalnim zahvatom u ta prava postigne maksimalni ili dobar rezultat. A ako krivični istražitelji ili ministri unutrašnjih poslova, koji uvek žele sve, ne dobiju ništa, ni to neće pomoći žrtvama zločina, a ni terorizam tako neće biti suzbijen“, rekao je Šar.

Peter Šar je od savezne vlade i parlamenta zatražio da ubrzaju rad na zaštiti podataka jer servisi kao što je „Guglovo“ snimanje ulica (Street View) još uvek nisu zakonski regulisani. Od samita političara i privrednika održanog krajem leta 2010. - ništa nije učinjeno.

Šar je bio vrlo kritičan i kada je reč o ophođenju sa zakonima i dogovorima o ophođenju sa podacima o novčanim transferima građana. U okviru borbe protiv terorizma, Sjedinjene Američke Države od Evropske unije dobijaju sveobuhvatne podatke o promenama na tekućim računima, iako je Evropski parlament uložio veto na takozvani SVIFT-sporazum.

Kada je reč o njegovoj sopstvenoj funkciji, Peter Šar bi želeo veću nezavisnost. Sudije su kritikovale nedovoljne nadležnosti opunomoćenika za zaštitu podataka u Nemačkoj u poređenju sa drugim zemljama. Tako, na primer, u Nemačkoj nije predviđena mogućnost da se za povrede odredbi o zaštiti podataka plaćaju kazne.

I pored kritike na račun političara, Peter Šar je zadovoljan zbog sve većeg interesovanja javnosti za temu zaštita podataka. Za to treba zahvaliti pre svega mnogobrojnim skandalima u privatnim i državnim preduzećima, u kojima radnici i službenici nisu znali da su nadgledani video-opremom, ili su rukovodstva firmi čuvala protokole o njihovoj privatnoj i službenoj telefonskoj i elektronskoj komunikaciji.

„Sve je veća svest građana o tome da ih sve više nadgledaju, registruju i obuhvataju, da se izrađuju šeme njihovog ponašanja“, rekao je Šar. To se posebno odnosi na podatke na internetu, bilo da se radi o kupovini u virtuelnim radnjama ili o društvenim mrežama kao što je „Fejsbuk“.

Autori: Marsel Firstenau / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković