Neizbežna odluka i hrišćansko jedinstvo

Tradicionalni „Frankfurter algemajne cajtung“ komentariše početak novih razgovora o Kosovu:

«Kosovska trojka, sva je prilika, neće pomoći da dođe do dogovora između Beograda i Prištine. 120 dana koji su za to predviđeni mogli bi i drugačije da budu iskorišćeni. Čemu uopšte ovi navodni poslednji pregovori? Možda treba dobiti na vremenu? Za šta? Kako bi makar zapadni deo međunarodner zajednice kasnije, kada Kosovari budu jendostrano proglasili nezavisnost, mogao da kaže da je učinio sve što je mogao? Jedino je sigurno: odlaganje konačne odluke daje priliku samo za kratak predah. Sama doluka je neizbežna. Faktički je Kosovo i onako već izmaknuto kontroli Srbije.»,

piše ovaj konzervativni dnevni list iz Franfkurta na Majni. Ugledni «Ziddojče cajtung» analizira približavanje katoličkih i pravoslavnih hrišćana kao deo nove spoljne politike Vatikana:

«Dok se zapadni svet kritikčki distancira od istočnih sila Rusije i Kine, papa Benedikt Šestanesti radi na intenzivnom približavanju. Jedan od Benediktovih velikih cilejva jeste ujedinjenje sa pravoslavnom crkvom. Tu bi od velike pomoć bio duhovni samit sa patrijarhom Aleksejem Drugim u Moskvi. Strateški, njihove zamisli idu u istom pravcu. Obojica se bore za hrišćanstvo u Evropi, obojica vide opasnost u relativizaciji vrenodsti modernog sveta. Benedikt je prošle godine posetio i konstrantinopoljskog patrijarha a u junu ove godine i kiparskog mitropolita sa kojim će, kako je saopšteno, intenzivirati potragu za punim jedinstvom među hrišćanima. Sveta stolica pojačano radi i na pomirenju sa Kinom.»,

objašnjava ovaj liberalni nvenik iz Minhena. Uticajni «Tagescajtung» bavi se često zaboravljenom Afrikom i analizira stanje na zapadu Sahare:

«Mauritanija ima ključnu ulogu u sumornoj istoriji robovlasništva. Tu je 1444. počela trgovina Evropljana robljem. Tek sada, 2007. godine, u Mauritaniji je zvanično ukinuto i po zakonu postalo kažnjivo robovlasništvo. To pokazuje koliko se socijalni odnosi u različitim dleovima sveta, uprkos globalizaciji, razlikuju. Ropstvo u Mauritaniji pri tom predstavlja klasičnu formu vlansištva nad čovekom. Tu čitava jedna porodica pripada drugoj. Konkretno, mavarske porodice su vlasnici porodica crnog afričkog stanovništva. Vlasnici imaju svu vlast nad svojom imovinom, ekonomsku i sekusalnu. Ta mučna i brutalna tradicija ne samo da je starija od trgovine robljem preko Atlantika nego je verovatno i njen uzrok.»,

objašnjavaju ove levičarske dnevne novine iz Berlina. Mnogi regionalni listovi komentarišu zahteve nekih političara da se u Nemačkoj, čiji je školski sistem decentralizovan odnosno u nadležnosti saveznih pokrajina, uvede jedinstveni sistem maturskih ispita. Tako «Lajpciger folkscajtung» piše:

«U suštini ovog predloga je razumna zamisao da ocene sa mature i nivo obrazovanja mogu da budu precizno upoređenji. Od toga bi koristi imali i fakulteti i privreda jer bi konačno znali šta im svedočanstva zaista znače. To bi od koristi bilo i učenicima u pokrajinama za koje se do sada smatralo da im je maturski ispit na lošijem nivou. Efeikasnije bi, međutim, bilo ako bi se ujednačavanje srednjoškolskog nivoa postizalo uvođenjem standarda u obrazovanju. To bi značilo da bi među nadležnima najpre morao da bud epostignut konsenzus o neophodnom znanju. Onda bi maturanti ponovo bili među najboljima i na internacionalnom nivou.»,

zaključuje ovaj dnevnik iz Lajpciga.