Neizbežna reforma budžeta EU

Reformisati budžet i promeniti Evropu – predstojeći je cilj evropskih zvaničnika. Ne zagovaraju, kažu kapitalizam, ne zagovaraju ni materijalizam, a ni socijalizam, evropski model je model socijalne tržišne ekonomije. Evropski budžet i do sada je bio podložan raznim promenama, ali te promene od sada moraju da budu ubrzane, poručuje predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo:

"Moramo osmisliti kako da iskoristimo budžet na najefikasniji način, kako možemo najbolje da promovišemo evropske ciljeve, kako da postavimo evropske prioritete. Evropskim fondom moramo postići više, više nego što bi to učinili sa nacionalnim fondovima.“

Sjajna ideja Margaret Tačer

Predsednik Evropskog parlamenta, Hans-Gert Petering rado se priseća mandata bivše premijerke Velike Britanije, Margaret Tačer, koja je za evropski budžet bila spremna da izdvoji 1,24 odsto bruto nacionalnog dohotka. Njen primer trebalo bi sledeti, kaže Petering i dodaje:

"Velike teme, poput istraživanja, inovacija, klimatskih promena i obezbeđenja energetskih resursa, migracije, unutrašnje i spoljne bezbednosti, pa sve do sadašnje finansijske i ekonomske krize jasno pokazuju, da nam Vlade ne mogu stalno davati nove zadatke, a da nam pri tome, za realizaciju tih zadataka stavljaju sve manje novca na raspolaganje.“

Budžet je živi organizam

Evropski budžet mora biti posmatran kao živi organizam, on mora da se menja sa promenama kojima ćemo i mi ubuduće da budemo izloženi, jasna je poruka evropske komesarke zadužene za proračun, Dalije Griboskajte. Griboskajte smatra da će klimatske promene biti najveći evropski test za budućnost.

Tu su, tvrdi evropska komesarka, i drugi bitni elementi kao što su: održavanje ekonomske konkurentnosti na svetskom tržištu, otklanjanje neravnopravnosti među državama članicama Unije, demografska politika, bezbednost, migracija stanovništva i ostala pitanja bitna za pojedine zemlje članice.

Savetovanja o političkom težištu i modernizaciji evropskog budžeta trajala su osam meseci. Svoje sugestije i vizije o mogućnostima najracionalnijeg trošenja evropskog novca mogli su po prvi put da daju i predstavnici nevladinih organizacija, privatnog i javnog sektora, ali i građani.