Neizvesna budućnost vladajuće koalicije

Lideri SPD usvojili su koncept „socijalne države 2025“ kojim žele da socijaldemokratiju u Nemačkoj vrate na staze uspeha. Ta stranka se na taj način distancira od reformi svog bivšeg šefa i kancelara Gerharda Šredera. „Možemo s punim pravom da kažemo da ostavljamo iza nas ’Harc IV’ i da mu nećemo samo promeniti ime“, rekla je predsednica SPD Andrea Nales posle sastanka vrha stranke.

Pojednostavljeno rečeno sa tzv sistemom „Harc IV“ došlo je do izjednačavanja socijalne pomoći i pomoći za nezaposlene – na štetu onih koji su radili, ali ostali bez posla. Nova reforma sada bi trebalo da znači delimično ponovno razdvajanje tih vrsta socijalnih davanja i smanjivanje stigme za pogođene nezaposlene.

Istovremeno, vrh CDU je na tzv. „radionici“ – i to bez kancelarke Angele Merkel – vodio razgovore o migraciji – o tome kako je vođena politika od 2015, koje su greške napravljene i kako bi ubuduće trebalo da izgleda njihova politika u toj oblasti. Šefica CDU, Anegret Kramp Karenbauer, kaže da se njena stranka zalaže za sistem monitoringa migracije i da – kao ultima ratio – nije isključeno ni zatvaranje granica.

Rajniše post iz Diseldorfa smatra: „Nije slučajnost da Unija i SPD, posle za saveznu vladu katastrofalne 2018. godine, sada prave veliko spremanje. Odlukama SPD o socijalnoj politici i preporukama CDU/CSU u oblasti migracione politike, partneri u velikoj koaliciji mogu postići stabilizaciju. Sopstvenim redefinisanjem oni mogu da smire unutarstranačku debatu i da složnije deluju prema spolja – pogotovo zato što su se i jedni i drugi približili svom osnovnom brendu.“

„Često se prigovaralo da se Unija i SPD još samo malo razlikuju. Tome je sada kraj“, smatra i Folksštime iz Magdeburga. „Glasači sada imaju vrlo jasne alternative. Sasvim je moguće da će CDU i SPD imati koristi od brušenja profila. Međutim, još uvek nije jasno šta te nove strategije znače za opstanak koalicije. Da li se SPD zaista sprema da napusti vladu? Budućnost tog saveza neizvesnija je nego ikada.“

Augsburger algemajne konstatuje: „Gledano trezveno, ova koalicija je odavno nestala – ali to još ne želi da prizna. Radikalnim odbacivanjem reformi iz vremena Gerharda Šredera, SPD je dramatično smanjila ono što joj je zajedničko sa Unijom.“

Novine Badišen nojesten nahrihten iz Karlsruea nisu oduševljene planovima SPD: „Reformski papir ispunjen je duhom malodušnosti. Očigledno je da se on obraća ljudima koji su ubeđeni da će budućnost biti strašna, da će digitalizacija i globalizacija uništiti radna mesta u Nemačkoj. Takvima Socijaldemokratija obećava: ’Izaberi nas, i tvoj neizbežan pad će makar biti manje bolan’. S druge strane, mnogi građani konačno žele opipljivo oslobađanje svojih prihoda od poreza i dažbina. Pesimističnom politikom koja se oslanja na strah od loših vremena i umanjuje ono što je postignuto, SPD će teško naći put nazad ka uspehu.“

S druge strane, Frankfurter rundšau smatra da planirane reforme SPD ne idu dovoljno daleko: „Manje sankcija, bolja zaštita stanova i imovine, subvencije za veš mašinu i zimski kaput (za primaoce socijalne pomoći Harc IV, prim. ur.) – sve je to dobro. Međutim, SPD se ne bavi odavno uvreženim ponižavanjem nezaposlenih. Makar povećanje takozvanog novca za građane i okončanje svih sankcija za one koji ga primaju, bili bi neophodni kako bi se ublažila njihova izolacija i strah onih kojima preti da budu primaoci te socijalne pomoći. Ipak, rasprava o socijalnoj državi je konačno otvorena. A ako se ispostavi da se neophodne reforme ne mogu sprovesti sa Unijom – a to se mora pretpostaviti – onda velika koalicija gubi svoje temelje. Njen kraj bi bio bolji od toga da se nastavi po starom i jednostavno upravlja hronično oslabljenom socijalnom tržišnom ekonomijom.“

„Kao što SPD trpi zbog Harc IV, tako CDU pati od takozvane jeseni izbeglica 2015. i njenih posledica koje uključuju jačanje Alternative za Nemačku (AfD)“, ocenjuje Zidojče cajtung. Taj minhenski list, o raspravi koju je inicirala nova predsedavajuća CDU, Anegret Kramp Karenbauaer (AKK) piše: „Dobro je da u partiji Angele Merkel ponovo razgovaraju i – što ližu svoje rane. Politika azila nije trpela samo od preopterećenosti – kancelarka Merkel i njeni ljudi nisu dovoljno objasnili pomoć izbeglicama. Posle ove terapije, AKK-CDU ne bi trebalo da usledi dalja izolacija Nemačke i Evrope. Posle razgovora unutar stranke, moraju da uslede razgovori sa građanima.“

„Kramp-Karenbauer, koja još uvek mora da se bori da pridobije polovinu stranke Fridriha Merca, pokazala se kao snažna liderka – jer se usudila da se bavi temom koja je povezana sa strahovima“, piše Lajpciger folkscajtung. „Naravno da u tome ima mnogo simbolike. Najvažniji ishod ove ’radionice’ bi bio kada bi ponovo došlo do razumevanja između različitih tabora u stranci i kada bi tvrdoglavost iz poslednjih godina ustupila mesto želji za politikom.“

Prema mišljenju komentatora Tagescajtunga, ta „radionica“ je bila „potpuno nepotrebna“: „Nemojte pogrešno shvatiti: naravno da je migracija jedna od odlučujućih tema ovih godina, i naravno da su neophodni razgovori, analize grešaka i traženje rešenja. Međutim, te diskusije traju već četiri godine – u medijima, u odgovornim političkim telima i unutar CDU. Argumenti su dakle već bili razmenjeni i pre ’radionice’: posledice u smislu pooštravanja zakona CDU je odavno izradila, a dalji restriktivniji predlozi takođe su već na stolu. S druge strane, postoji potencijalna šteta prouzrokovana tim insceniranjem: ko izbegličku politiku izdiže na nivo sudbinskog pitanja, taj može samo da izgubi. Jer, desničari i njihovi obrasci tumačenja u ovoj oblasti odavno su stekli hegemoniju.“

Za kraj, mišljenje koje objavljuje list Darmšteter eho: „Bez efikasne zaštite spoljnih granica EU i panevropskog konsenzusa o distribuciji migranata, diskusija u ’radionici“ nije ništa drugo nego do razgovor sa samim sobom.“

Priredila Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android