Neizvesne perspektive na Bliskom istoku

Kako god mislili o Šaronu jedno mu se ne može osporiti – niko kao on minulih godina nije u toj meri odredjivao sudbinu regiona. Nepopustljivim stavom prema Palestincima, ponižavajućim stavom u ophodjenju sa svojim veilikim protivnikom Jaserom Arafatom, velikom bliskošću sa Džordžom Bušom i neskrivenom tvrdoglavosšću kojom je umeo da se nametne uprkos medjunarodnim i američkim rezervama , ali i svojih političkih saputnika.

Poslednji primer za to bio je Šaronov usamljeni postupak po pitanju povlačenja iz Pojasa Gaze.Po tom pitanju došlo je čak do otvorenig sukoba u Likud bloku koji je on svojevremno ujedinio: zbog spora je on okrenuo leđa Likudu i osnovao novu stranku Kadimu , kojoj su predskazivali najbolje šanse na izborima. Kadima znači napred, ali veliko je pitanje , hoće li to biti pravac narednih nedelja i meseci. Još uvek Kadimu čine sam Arijel Šaron i grupa njegovih sledbenika , koji medjutim teško da bi bili u stanju da bez Šarona pobede na izborima.

A alternative su ne može biti gore: u ostatku Likuda bivši premijer Benjamin Netanjahu uspeo se na sam vrh - on ne samo da je bio protiv povlačenja iz Pojasa Gaze, već je za vreme svog prvog mandata uspešno sabotirao sprovođenje u delo ugovora iz Osla a time i prve, prave izglede za mir.Opoziciona Laburistička stranka teško da bi mogla da iskoristi novonastalu situaciju : njen novi predsednik Amir Perec politička je tabula raza. A u ovoj eksplozivnoj situaciji malo je verovatno da će se birači opredeliti za tu ne dovoljno poznatu ličnost.

Istovremeno je sve veća politička zbrka kod Palestinaca.Oni ponovo razmišljaju o tome da odlože izbore planirane za januar.Možda bi Izraelci i Palestinci mogli da postignu saglasnost bar u jednoj tački- da i jedni i drugi odlože izbore.Jer, u oba slučaja se ne može očekivati ništa pozitivno.Sada bi bilo bitno da se uvede red u vlastitoj kući.