Neke zemlje da rasipaju, Nemačka da plaća

List Šveriner folkscajtung piše o situaciji u evrozoni i pozivu predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza da se povećaju sredstva u takozvanom „kišobranu spasa“ za pomoć članicama koje ne mogu više da vraćaju dugove: „Najnoviji poziv Baroza za povećanje sredstava za pomoć dužnicima je ambivalentnog karaktera. Njegova namera je da tržištima uputi jasnu poruku (da će evro biti branjen), ali istovremeno time doprinosi njegovom slabljenju. U principu, među raznim mogućnostima povećanje ‘kišobrana spasa’ najmanje je loše. Istina, na prvi pogled privlačna je i ideja o konačnom spasu u vidu evroobveznica kod kojih bi sve članice evrozone garantovale za dugove svih. Međutim, to bi bilo opasno. Nije reč samo o tome da bi Nemačka izgubila bonitet i morala da plaća znatno veće kamate od onih koje sada plaća na državne obveznice. Izdavanjem evroobveznica smanjio bi se i pritisak na problematične zemlje da dosledno sređuju svoje budžete. Pravi uzroci krize moraju biti uklonjeni na taj način što bi se u zajedničkom monetarnom prostoru vodila zajednička stroga finansijska politika. Bez takve politike kriza evra neće biti rešena ni ’kišobranom spasa’, ni izdavanjem evroobveznica.“

Komentator lista Zidojče cajtung kritikuje Baroza zbog izjave o povećanju „kišobrana spasa“ i piše: „Kako malo su neki u evrozoni naučili, videlo se u sredu. Uprkos prognozama, Portugalu je uspelo da bez problema obezbedi nove kredite na finansijskim tržištima. Uprkos tome, predsedniku Evropske komisije nije palo ništa bolje na pamet nego da predloži još veći fond za spasavenje evra. Nemačka i Francuska su sa razlogom zapanjene. Evropska unija je još jedanput pokazala koliko je slaba u trenucima u kojima bi morala biti jaka. Ta demonstracija nejedinstva poziv je špekulantima da nastave svoju igru protiv nekih članica evrozone.“

List Vestdojče cajtung komentariše privredni rast od 3,6 odsto u prošloj godini – najveći od ujedinjenja zemlje i piše: „To je svakako razlog za radost i razumljivo je što se ministar privrede Rajner Briderle ovih dana neprestano smeška. Međutim, mora se imati u vidu da je 2009. godina, sa kojom se poredi 2010, bila izuzetno slaba. Nemačkoj je potrebno: veća potrošnja, manje poreza, više radnih mesta, manje onih koji primaju socijalnu pomoć. A smanjivanje državnih dugova ionako je prioritet. Ostaje mnogo toga da se uradi i Briderle i kolege nemaju vremena da slave prošlogodišnji rezultat.“

O eventualnom povlačenju nemačkih vojnika iz Avganistana list Miteldojče cajtung piše: „U kuloarima svi stručnjaci procenjuju da situacija na Hindukušu još ne dozvoljava povlačenje. SPD se oglušuje o to, jer bi u protivnom morala odbaciti produženje mandata. Igra koja se tu igra je jasna. Postoje jaki razlozi da se glasa za povlačenje. Na primer, ako se Avganistan posmatra kao beznadežan slučaj. Međutim, u Berlinu je sve verovatniji jedan drugi scenario: da se političari povedu za očekivanjima koja su sami pobudili i da 2012. – imajući u vidu parlamentarne izbore u toj godini – počne povlačenje, koje u suštini smatraju pogrešnim. Tako bi postali žrtve sopstvenog licemerja.“

Avganistanom se bavi i list Švebiše cajtung: „Očekivanja da će Avganistan postati demokratska i stabilna zemlja nisu se ni izdaleka ispunila. To otežava i raspravu u Nemačkoj o produženju mandata Bundesvera za još godinu dana – odluka bi trebalo da bude donesena krajem meseca. Savezna vlada je za povlačenje NATO kojim bi se sačuvao obraz i koje bi usledilo nakon stvaranja avganistanske armije i dobro obučene policije. I pre svega bi se moralo sprečiti da Kabul ponovo padne u ruke talibana. Sve snage moraju se uložiti u ostvarenje tog minimalnog cilja i zato je nerealno određivati tačan datum povlačenja.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević