Nekonkretna obećanja i konkretne laži
1. oktobar 2018.
Predizborna kampanja u BiH traje već pune tri sedmice. Za sedam dana, tri miliona i 352.933 građana i građanki, koliko ih je na biračkom spisku, imaće priliku da na biračkim mestima zaokruži svoje favorite od ukupno 518 nosilaca mandata. U međuvremenu, kandidati im obećavaju sve i svašta, prete im, dele poklone i lažu. Sve s ciljem da pobede.
Iz inicijative „Istinomjer“, koju vodi udruženje „Zašto ne“ iz Sarajeva, poručuju da se ova predizborna kampanja ne razlikuje od prethodnih. Predstavnici političkih stranaka i dalje obećavaju ono što kasnije nikada ne bude ispunjeno. Istraživači „Istinomjera“ već tri izborna mandata prate da li političari na vlasti zaista i ispune ono što su obećali.
„U trenutnom mandatu od 2014. do 2018. godine ispunjeno je samo 3,3 odsto svih obećanja na državnom i entiteskim nivoima. U Republici Srpskoj taj procenat je bio četiri procenta, a u Federaciji BiH i na državnom nivou tri odsto“, kaže za DW Dalio Sijah, istraživač i novinar „Istinomjera“. To u brojkama zvuči ovako: od ukupno 966 obećanja na sva tri nivoa vlasti, ispunjena su svega 32.
Hvalospevi, laži, ali i direktni napadi
„Kandidati obećaju puno, ali veoma malo se bave tim obećanjima. S druge strane, veoma česta su i nekonkretna obećanja, kao na primer: popravićemo poslovnu klimu, unapredićemo položaj mladih i zalagaćemo se za veće poštovanje ljudskih prava“, objašnjava dalje Sijah i dodaje da skoro niko od njih ne objašnjava kojim konkrentim merama to planira da postigne.
Ove godine kandidati većinom govore da će zaustaviti odlazak mladih. „Kako će zaustaviti, to niko ne spominje. Jedino ako možda misle da im oduzmu pasoše“, kaže Sijah.
Osim što i provereno ne ispunjavaju 97 odsto onog što obećaju, političari na vlasti koriste trenutnu predizbornu kampanju i svoje položaje da otvoreno lažu i promovišu svoje „uspehe“: „Slušamo samo hvalospeve, laži, ali i direktne napade na političke konkurente. Ne govore ništa konkretno, već uvek iznova ponavljaju da su sva svoja obećanja ispunili. Svi oni su veoma zadovoljni svojim mandatom“. Sijah navodi i da političari ne žele ni na javne debate sa drugim kandidatima.
U trenutnom mandatu je najveći procenat ispunjenih obećanja – šest odsto. Toliko ih je ispunila stranka SNSD, dok je SDA ispunila nešto manje – oko četiri procenta. „U pitanju je desetak obećanja, od stotina koliko su ih dali“, zaključuje Sijah.
Bez stida
Iako je stranka SNSD sa „čak“ šest odsto ispunjenih obećanja na prvom mestu, ta stranka čvrsto drži i prvo mesto kada je u pitanju zloupotreba javnih resursa, preduzeća i institucija u svrhu predizborne kampanje i sopstvene promocije.
Ivana Korajlić iz „Transparensi internešenal u BiH“ za DW navodi da i druge stranke to rade, ali SNSD, koja, kako kaže, u RS „kontroliše apsolutno sve“, to radi najotvorenije: „Imamo slučajeve da se kroz javne institucije promovišu određeni kandidati i to kroz plaćene oglase, bilborde i dokumentarce. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je, nastupajući na otvaranju Univerzitetsko kliničkog centra RS, otvoreno rekao da jeste u pitanju zloupotreba, ali da ne vidi ništa sporno u tome“.
„Transparensi internešenal“ je pre nekoliko dana podnela i nekoliko krivičnih prijava protiv predsednika RS zbog izjava u nastupima i na stranačkim skupovima, a u kojima su iznesene i pretnje penzionerima, zdravstvenim radnicima, radnicima RiTE Gacko i drugima, a s ciljem uticaja na birače i pridobijanja podrške na izborima.
I druge stranke nisu mnogo bolje, navodi Korajlićeva. „Dragan Čović koristi svoju funkciju da promoviše svoju stranku i svakodnevno ima bezbroj sastanaka koje zapravo delimično organizuje HDZ, a delimično Predsedništvo BiH. On te nastupe koristi za svoju i promociju svoje stranke, i više za predizbornu kampanju, nego za nešto drugo“.
Bez sankcija
„Centralna izborna komisija BiH ima ovlašćenja da izriče novčane kazne i ukloni ime kandidata sa kandidatske liste ako utvrdi da je on lično odgovaran za povredu zakona“, izjavio je na početku predizborne kampanje Stjepan Mikić, član Centralne izborne komisije. Međutim, to se do sada nikada nije desilo.
Ivana Korajlić za DW ukazuje da je to jedan od najvećih problema: „I u Izbornom i Krivičnom zakonu postoje odredbe koje se odnose na zabranu narušavanja slobodne volje birača. Međutim, problem je što do sada niko nikada nije bio sankcionisan zbog toga“.
Iz njene organizacije navode i da su oni prijavljivali stranke koje su zloupotrebljavale javne resurse i institucije za sopstvenu promociju. „Čak su vođeni i krivični postupci, međutim oni nisu dali adekvatne rezultate“, objašnjava Korajlićeva.
Bez kontrole
U prve dve sedmice predizborne kampanje, prema rezultatima monitoringa „Transparensi internešenal BiH“, deset političkih stranaka potrošilo je više od 790.000 konvertibilnih maraka na oglašavanje na televiziji i u štampi. Najviše sredstava utrošile su SNSD i SDS.
„Taj iznos će biti višestruko veći do kraja kampanje, jer obično se pred kraj pojačava oglašavanje. Procenjuje se da će to biti od 4,5 do pet miliona. Ali, na kraju je nemoguće utvrditi koliko se tačno potrošilo, jer tih podataka nema. Stranke ne prijavljuju sve stvarne troškove“ objašnjava Ivana Korajlić.
Prema evidenciji stranaka, jedan predizborni skup košta oko dve hiljade maraka, navodi ona: „To je apsolutno nemoguće kada vidite broj ljudi, šatore i goste. Troškovi su veći, ali prijavljuje se manje i zbog toga i radimo monitoring kako bi se ukazalo na nepravilnosti“.
Ono što je ograničenje svih nalaza jeste to što CIK nema po zakonu jasno određene nadležnosti da vrši reviziju političkih stranaka i sankcionišu. „Oni se fokusiraju uglavnom na prihode. Ni oni ne mogu da provere koliki su stvarni troškovi – a to je veoma važno, jer, prema finansijskim izveštajima stranaka, 70 do 80 odsto njihovih sredstava dolazi iz javnog budžeta. To su sredstva koja se dodeljuju političkim strankama, a za čiji utrošak nema adekvatne kontrole“, upozorava Korajlić.
Više o izborima u BiH pročitajte OVDE.
Predstavnica „Transparensi internešenal BiH“ glasačima poručuje da ne padaju pod pritiske i ucene nosilaca vlasti. „Birači bi trebalo da budu svesni da su to njihova sredstva i sve to što se predstavlja kao predizborna kampanja, kao na primer pomoć koja se dodeljuje pred same izbore – je od javnih sredstava. To niko od pojedinaca nije dao, poklonio, niti su to privatna sredstva stranke. To su javna sredstva koja su dali građani kroz poreze i njima punili budžete. Dakle to su njihova sredstva za koja svakako imaju pravo da znaju kuda odlaze“, zaključuje Ivana Korajlić.