Nemačka hoće da primi sirijske hrišćane

Bilo bi humano primiti hrišćane iz Sirije u Nemačkoj. To je za list Frankfurter algemajne cajtung izjavio šef poslaničkog kluba nemačkih demohrišana (CDU/CSU) Folker Kauder. I ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih takođe se založio za davanje utočišta sirijskim hrišćanima sa obrazloženjem da se oni u Siriji najviše progone.

Na teritoriji na kojoj se nalazi Sirija hrišćani žive od trenutka kada je njihova vera nastala, pre oko dve hiljade godina. Sirijska pravoslavna crkva jedna je od najstarijih crkava uopšte. Mnogi od vernika još uvek govori aramejski, jezik Isusa Hrista. Čak i u sadašnjoj Arapskoj Republici Siriji, hrišćani su imali značajnu ulogu. 1940. godine je hrišćanin Faris Al Čuri bio premijer Sirije.

Sumnjivi hrišćani

Osam do deset odsto stanovništva Sirije su hrišćani. Oko dve trećine pripadaju sirijskoj pravoslavnoj crkvi, a ostale glavne grupe su rimokatolici i asirski hrišćani. Za vreme Bašara al Asada su, u poređenju sa drugim arapskim zemljama, živeli relativno mirno. Od početka revolucije, režim je pokušao da otpor prikaže u svetlu verskog ustanka, istovremeno pokušavajući da hrišćane privoli da stanu na njihovu stranu. To je hrišćane u očima nekih protivnika režima učinilo sumnjivim.

Politički analitičar Ralf Gadban smatra da je ovakav utisak razumljiv. Na početku borbi u Siriji, većina zvaničnih crkvenih predstavnika zaista je i bila na strani Asada. Ali, tvrdi Gadban, stav velikog broja hrišćana se promenio. Novoizabrani šef opozicionog sirijskog Nacionalnog saveta, hrišćanin Žorž Sabra, pozvao je na pružanje podrške pobunjenicima.

Za i protiv

Predsedavajući Savetu hrišćanskih crkava, episkop Fridrih Veber, podržava predlog da Nemačka primi sirijske hrišćane: „Nemačka je hrišćanski orijentisana zemlja, to su naša braća i sestre, oni su nam veoma bliski i mi imamo posebnu obavezu. Ne možemo da ostanemo uzdržani i da ostavimo stvari onakvima kakve su sada.“

Sa tim stavom se Ralf Gadban nikako ne slaže: „Činjenica da povlađujete nekoj grupi dolazi u pitanje samo ako se utvrdi da su oni krivično gonjeni. Ne postoji nijedan dokaz da takav progon postoji, ni od strane lokalnih hrišćana, niti iz Rima.“ Gadban zahteva da se hrišćani ne tretiraju drugačije od ostalih izbeglica. On naglašava da su u Siriji vekovima u miru živele razne manjine.

Autori: Martin Koh / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković