Nemačka i terorizam

Nemačka je, tako se bar čini, još jednom imala sreću. Da pripadnici snaga bezbednosti nisu pravovremeno ušli u trag osumnjičenim atentatorima , došlo bi do tragedije , sličnih razmera kao pre tri godine u Madridu i pre dve godine u Londonu , kada je više stotina ljudi izgubilo život u napadima na autobuse i vozove. Tog šoka Nemci su poštedjeni zato što su istražniorgani očigledno obavili izuzetan, profesionalni posao . Za to su zaslužili svaku pohvalu i priznanje koje za svoj opasan i tajni rad po svemu sudeći isuviše retko dobijaju.

Ovako velik uspeh nemačka istraga do sada nije beležila. Možda zato što do sada nije bilo tako konkretnih planova za atentate.Doduše, bilo je reči o sve opasnijoj situaciji u Nemačkoj , medjutim, upozorenja su srećom ostala bez posledica a mnoga su se pokazala kao potpuno neosnovana.To je čak izazvalo sumnju da su zainetresovani krugovi samo hteli da utiču na raspoloženje u zemlji kako bi “progurali” sporne zakone u borbi protiv terorizma.

Ovoga puta se nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble za to ne može optužiti. Previše je preciznih indicija: obuka u terorističkom kampu u Pakistanu, 730 kilograma hemikalija , vikendica iznajmljena pod lažnim imenom i td.

Pošto potencijalni počinioci ne dolaze samo iz inostranstva, već se rekrutuju i medju mladim Nemcima koji su prešli u islam , situacija u pogledu bezbednosti još je opasnija. Možda je čak opasnija nego ikad. Nadajmo se da će politika i mediji odgovorno odnositi prema tom razvoju situacije.